Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

835

у ножаревачком округу : г. '1аорђо Поновић, учитсљ III и IV раз. школе ередњевске, 13. Октобра ове године 110 МОЛби. гђа Персида Лукићка, учитељида I и II раз. школе кучевске, 16. Октобра ове године но молби. у смвдеревском округу : гђца Деносава Павловићева, застунница учитеља I раз. школе рабровачке, 4. Октобра ове год. но молби.

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. В. (Нас! ПЕТАР ВЕЛИКИ И ШВЕДСКИ КРАЉ Карло XII 1. До славнс владе цара Петра Руси су припадали дивљим азијским народима. 0 њима се мало што и знало у Европи. Они су се од образованих народа разликовали и обичајима и оделом, и језиком и образовањом. Цар Петар најпре се постарао да се сам изобрази а носле је врло много урадио за образовање свога народа, који је за време његове владе учинио толико наиретка, колико није учинио ни један народ у томе веку. Цар Петар се нојављује као један велики човек, кога је нровиђење одредило да један читав народ нреобрази. Првих тридесет година владе Дудвика XI V владао је у Русијн цар Алексије. Кад је ои умр'о оставио је носле себе више деце, а наследио га јенајстарији син Тодор, који на скоро умре. После њигове смрти настали су немири. Руски великаши извикаше за цара младога Петра. Његова сестра СоФија желела је да се за цара прогласи њен средњи брат Иван. С тога нобуни стрелце, који

у топличком округу: г. Крста Вељковић, застуиник учитеља школе балајиначке, 8. Октобра ове године 110 МОЛби. у црноречком округу: гђца Марија Константиновићева, заступница учитеља шгсоле у Лукову, 1. Октобра ове године по молби. У м р л а: Марија Николићка, учитељица I разр. жеиске школе ужичке, нреминула је 10. Октобра ове год.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ ^рубе-у) авак) поубијаше многе присталице Иетрове, а IIвана нрогласише за цара. Он изађе нред њих и муцаше: „ Ја ћу бити вага цар; али ипак оставите мога драгога брата Петра да са мном влада." То се и њима допало. Но на скоро СоФија диже међу стрелцима нозу буну. Петар нобеже из Москве и сакри се у један тврд манастир. За њим нојурише његове убице. Узалуд су га дуго тражили. На послетку нађоше га у цркви. Ту је Петар клечао пред олтаром. Његова мати стајала је пред њим и заклањала га је својим мишицама. Дивљи стрелци појурише на њега и хтедоше га пробости, али један громким гласом узвикну: „Стани, брате! не овде пред олтаром. Он нам неће измаћи." У томе тренутку појави се царска коњица и растера стрелце. Потар богае избављен. За ову побуну Петар је многе стрелце врло строго казнио. Највећи Петров љубимац био један трговачки син из Женеве по имену Лефор. Путујући по свету дошао је он у Москву и ту се упознао са младим царем. Он је умео веома леио причати о евроиским народима