Просветни гласник

ВАСПИТлЊЕ КАО НАУКА

889

Права Иехорија почиње с иредставом једне или више народности, и с тога је за љу потребно извесно иретходно знање о склопу лолитичкога друштва. Еао птто је већ напоменуто, ово мора бити нредмет нарочитих иредавања, која ће у толико бити лакша, у колико је ученик вите упознат с Геограшијом, од које загршна тачка, а то је политичка геораоија, служи као врата кроз која се улази у Историју. Кад већ знамо шта је један народ, онда у томе имамо и потребну припрему за разматрање његових иокрета, његових промена и његовог развитка; а ово треба Историја да изнесе. Ако се хоће да од саопштавања појединих догађаја буде неке користи, онда се морају најире знати и разумети карактеристичне особине извесног народа, на које се ти догађаји односе, и то ће иослужити као основа за ирво. А ти догађаји расветлиће онда и особине народне још боље, исто онако као што је то случај у узајамним односима који владају изме1)у организма и Функције у Биолигији. Да би се настава Историје уовомедуху руководила, требало би да је учитељ много тачније упознат с науком о политици, него што он обично јесте. До ове висине у изучавлњу Историје ученици могу доћи само лаганим и ностепеним наиредовањем, и са свим је учитељу остављено, које ће врсте објашњења он у различним стадијама наставе у овом иредмету износити, или у коме ће он стадијуму у оиште узети Историју на овим основама и у оваком схваћању, како је овде изнето. Еад оставимо на страну она прва предавања, у којима се историјска настава узима као средство за друге цељи, онда имамо као средњи (стуиањ) стадијум те наставе оживљену Хроиологију или иоступни ред великих најважнијих светских догађаја, с њиховим податцима. И ово је темељ, на коме се све остало знање наставља. Учитељ се лако може ослободити су-

вонарног набрајања голих Факата, па поред сномињања династије, развијања и проиадања појединих народа и других делова и ствари, узети и друге околноети, које су ишле у свези са важнијим догађајима, и тако оживети целу наставу. Четири монархије сгарога века, пропаст римскога царства, развитак модерних народа, крсгашки ратови, заузимање Цариграда, тридесето-годишњи рат, ратови Француске револуције, нанредак европске колонизације сви ти догађаји трсба да су поређани по времену, те тако да сачињавају Једну хронологију. Уз то онда могу доћи још и неколико сасвим општих података, о унутрашњин побудама, које су произвеле овако велике промене. Историјска иредавања су по својој нрироди врло еластична; она се могу делити и удешавати ио различним мерилима. 0 развитку снаге Грчкога царства у староме веку, пропасти његовој и потпадању под Рим, може се изнети један оиширан преглед, у коме ће се објаснити разлози и услови овога догађаја, уразумљивом, интересантном и коректном облику, па и ако ће то бити доета скраћено. Да нак учнтељ треба да буде у стању, да своја ^редавања из Историје овако удешава, и да с голим Фактима узима и друге околности великих догађаја, да то уме изнети у кратко и у свези с осталим, да зна једном речи сваком историјеком елементу право место дати и умесно га употребити то је један захтев његове вештине. Он мора бити у сгању, да садржину појединнх учебника, који су на појединим местима за његову цељ сувише оиширни, сузи и удеси како ће за његову нотребу одговарати; а на другим местима и у другој прилици оиет, кад жу је у учебнику нешто сувише кратко и неиодесно, да то уме додавањем појединости проширити колико му је за извесну цељ, коју хоће предавањем да постигне, нужно. Ова операција ионавља се како у ГеограФији, тако и у другим областима.