Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

873

разр. женске школе у Ужицу, 1. Новембра ове год. по молби. г. Андрија ЈевтовиИ, привремени учитељ гаколе ковиљске, у Косјерић, 1. Новеибра, ове год. но молби. г. Сретен ЛазаревиК, учитељ жколе коејерићске, у I. одељење II разреда школе пожешке, 1. Новембра ове год. по молби. у црноречком округу: г. Еогосав Вуки&евиК, заступник учитеља школе дољобелоречке, у Горњу Белу Реку, 1. Новембра ове год. по потреби. у чачанском округу: г. СреИко ЂуриИ, учитељ III и IV разр. школе мрчајевачке, окр. рудничког, у II, III и IV разр. школе гучке, 1. Новембра ове год. по потреби.

КАРАКТЕРНЕ СЈЕИКЕ (по А. В.

Карло XII. крал. Шведскп 1. Карло XII био је праунук сестри Густава АдолФа. Кад му је умр'о отац било му је тек 15 година. С тога у почетку прихвати владу његова баба, која је била врло оштроумна жена. Али Шведи не хтеше остати нод влашћу једне жене, већ нредадоше владу младоме Карлу. Он ое као дечак ниј е ничим одликовао и сви су га држали за обичног младића, без икаква особитог дара. У то време Шведска је по простору била много већа него данас. И сам Ингерманланд (где је сада Петроград), Естланд и У1и®ланд припадали су Шведнма. Грабљивн суседн одавно су завидљиво гледали на Шведску и чекали су само угодну прилнку, па да је нападну. Сад су мислили да је згодна нрн-

III Разрешени су : у крајинском округу: I'. Неша МагдиИ, учитељ школе у Нетровом Селу, 1 6. Октобра ове год. по молби. гђа Милева СтојиљковиЛка, заступница учитеља I разр. мушке школе кладовске, 1. Новембра ове год. јер се није примила постављења. у ножаревачком 0кругу: г. Ђорђе ЕогојеваК, застунпик учитеља школе забрцске, 22. Октобра ове год. г. Сава ДимитријевиК, застуиник учитеља III и IV разр. школе каменичке, 1. Новембра ове год. ио молби. у ђупријском округу: гђа Богдана ЂорђевиКка, заступница учигсља I разр. школе медвеђске, 21. Октобра ове год. по молби.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у)

лика. Потар Велики, пол,ски краљ Август II и данскп краљ Фридрих IV закључише потајно савез о коме Карло није ништа знао. Са свим изненада Данци упадоше у Холштаин, којим је управљао један краљев рођак, а Пољаци наиадоше на Л.и®ланд. Кад је Карло ово сазнао, рече он: „То је чудновато, да моја оба стрица хоће да ратују. Правда је на нашој сграни; Бог ће нам помагати. Ја ћу ствар најпре с једним раснравити, а после тога могу се ја једнако с оним другим разговарати". Од тога времена он није марио за дворске свечаности. Могао си га свакад видети како се живо договара са старим ђенералима свога оца и деде. У њему се беше појавио са свим нов дух. Све је живо с нестрпљењем очекивало, шта ће Карло сада чинити. Његов ватрени