Просветни гласник

874

КАРАКТЕРНЕ СЛНКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

дух хтео је брзо да реши ствар и зато одлучи да се искрца на Селанд и-да краљу данском зада такав страх да он мора с њиме мир закључиги. Што науми то и учнни. Карло се са извежбаном војском превезе на Сунд. Већ су Данци стајали на обали да га отерају натраг. Али без обзира на кншу танади, скочи он из лађе у воду, која му је до рамена досезала, и ,с мачем у руци поведе своје војнике противу Данада. Кад су танад око њега звиждала занита он своје ј нратиоце : „Шта је то штозвижди?" „ Госиодару, то су нушчана зрна! а — «Тако", рече Карло, и то ће унанредак битп моја најмилија музика!" — Непријатељи изгубише кураж и не смедоше се таким људима одупрети. већ окретоше у бегство. Сад одмах нападе на Копенхаген. Карлоје држао најленши запт у војсци. За пљачкање била је одређена смртна казна. И с тога нримише га добрн селандски становници веома нријатељски. „Бог нека благослови ваше Величанство", рекоше они. Ми знамо добро, да ви нама нећете никако зло учинити. Јест ви сте смирени син Улриков". — И кад се Карло опет натраг вратио, ови честити људи благосиљали су га. Краљ Фридрпх био је поражен кад се Шведи изненада иојавише и одмах је молио за мир. Карло радо направи мир, јер је имао даље на другој страни поела. То беше 1700 год. Сад иохита оиет брзо на лађе. Преко Источног мора нревезе се у ЛиФланд, и иохита вароши Нарви у помоћ- Овде дође до страшне битке у којој се 8000 Шведа борило противу 80.000 Руса, који су се још раније ту ушанчили били. Ишао је јак снег који је Русима нраво у очи надао, а оно је помогло Шведима да се близу примакну За четврт часа беше битка решена и Руси побегоше на ј едан мост, који се проломи и сви који на њему беху изгибоше. Оно војске што остаде беше опкољено. Онп су се бранилн помоћу редова од кола. Ово пуцање

чуо је Карло на другом крају бојног иољаПојури и он тамо. У иуту га задржи неко блато. Он га хтеде прегазити, али његов коњ упаде тако дубоко, да га је један његов пратилац једва извадио. Једна ципела и мач осташе у блату. Он појаха на другога коња и одјурн даље, али Руси беху већ готово побеђени. Сам петар није био ту, јер он и не беше никакав знатан војсковођа. Кад су му јавили о поразу његове војске рече он мирно: I „Ја знам добро да ће нас Шведи још који нут тући, али ће и*нас научити да њих тучемо. Доћи ће време да и ми њих нобедимо." И у својој књижици забележио је: „По гато смо ову несрећу или боље срећу нреживели, иотребно је да смо вредни, радљиви и искусни". Ово је лена, једног великог владара достојна мисао, да се несрећом корнсти! Сад пође противу трећег ненријатеља, противу Августа II. и Карло јавно објави да неће мировати докле га не збаци и докле у Пољској другога краља не види. Август није очекивао да му се Карло тако брзо може на врат попети. Он је намеравао да води рат само у лето а у зиму да мирује. Али Карло беше очвршћао нрема свакој неногоди. У овој невољи посла он једну грашицу Карлу која је била изванредно лепа и која је код Августа много важила. Она јехтелада тражи приступ Карлу под изговором да га нешто моли за једнога сродника, а иосле да га наговори да се помири с Августом. Али у томе се преварила. Карло је није хтео ни саслушати као што треба. Исто тако и друга носланства, која је Август слао Карлу нису пишта могла учниити. Карло не хте овога свога ненријатеља, кога је внше мрзио него друге, никако остаиити. Он га нападе, одузе му скоро целу Пољску и намора становнике да себи изберу другога краља. Новоизабрани пољски краљ звао се Станислав Лешчински. Он је био висок, леп и ноштен човек, а имао је тек 27 година. Август беше иобегао у Сак-