Просветни гласник

876

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

нгшредовао После четири месеца рада уравнате су све рупе и све иукотине, а по том је отпочето грађење кућа. Наравно то су бнле само дрвене колебе; ади ко ће у њима обитавати ? •— Кнез Менчиков настани се овде и многи његови служ,итељи узепте овде себи куће. Многи опет радници, којима су куће биле далеко, направише куће овде. Случајно дође овде једна холандска лађа с богатим еспапом. Петар се тако томе обрадовао да је сам сусрео лађу и довео у пристаниште. По том даде лађару ручак. Еако је се човек зачудио кад је чуо да је човек којп за столом сеђаше, и кога је он дотле за нростог лађара држао, цар рускн! За тренутак смакну он капу с главе. Петар му откупи велики део његовог еспапа. На скоро лађа беше празна и лађар је отпуштен, по што је богато обдарен. Задовољан врати се он у Холандију, а на скоро затим умножи се број лађа у петроградском пристаништу и све су веома пријатељскк дочекане. То је све више примамљивало трговце и варош се јако увећавала. Наравно и многи руски великаши морали су се ту настанити, јер је цар хтео. То је бпло 1803 год. Још нешто лепо да кажемо овде о Петру, управо нешто противно ономе што је Тили радио у Магдебургу. Цар беше опколио варош Нарву, ону иеу где је Еарло онако лепу битку задобио. Она беше слаба, али шведски командант ие хте се никако предати. Баш око подне кад су Шведи ручали заповеди Петар да се јуриша на тврђаву. Али нре тога издао је најетрожију зановест, да обитаоце нико не сме пљачкати и злостављати. Он је сам јахао по улицама и пазио на иоредак. Али Руси су били сурови људи и с тога се онет догађало много неуредности. Он је строго кажњавао злочинце и многе нреступнике убио је својом руком, кад их је у нљачкању затекао. Тада заповеди да се предњега доведе шведски командант. ; ,Ти си", рече он љутито и опали му шамар, „ти си

сам крив за проливену крв. Био си немоћан а опет се ниси ктео тако дуго иредати. Погледај овај мач! Он је црвен, али не од крви Шведа — већ од крви Руса црвен је. Твоја претерана тврдоглавост учинила је толику штету становницима. Ја сам неупутности мојих војника спречавао и становвике спасавао, докле сам могао". И Петар овде беше суров Рус; али он је био и побожан. Да видимо шта је радио Еарло. У сред зиме нрејури он нреко Пољске и Дитве, кроз земље, кроз које се и лети нерадо путовало. Он није Русе само у покорности држао него је при повратку њихова сопствена села палио и свуда остављао пустош. Еарло је тако напредовао да ј е сваки веровао, да ће у Москву продрети. Али он од један пут окрете јужно и спусти се у широке степе Украјине. Но Еарла изневери зеезда његове среће. Он је хтео да задобије за себе седамдесетогодишњег козачког хетмана (старешину) Мазепу. Али се он у томе преварио, а у Украјини наиђе на оскудицу у храни и потребама за војску. У Украјини беше све друкчије него што је Еарло мислио. Еозаци одрекоше да се удруже са Шведима и осташе верни Русима. Само њих мало пристајало је уз неверног Мазепу, који је желео да помоћу Шведа постане независан госиодар. Еарло је предао врховну команду једном своме најбољем ђенералу, Левенхаупту, и наредио му да му из Еурланда доносе хране и других потреба. На послетку вратио се он, — али све што је био понео одузеше му уз пут цар и Менчиков и у једној крвавој битци ранише му и побише хиљаде људи. Сад још настаде зима каква се дотле никад није запамтила. Хиљадама војника разболевало се и умирало. Шта су могли сироти Шведи у овој големој невољи чинити ? Ђенерали су саветовали да се врате натраг и да се силом пробију. кроз непријатељску војску. Али самовољнога Еарла не могоше усаветовати. Он је сматрао да је то