Просветни гласник

9 42

из многих других угисака, који се кроз око добијају, и да се стопи у један појаи. Именовањз ових појмова — а оно настаје на неколико месеци доцнпје — са неправшшим и непотпуним речима само је један спољни зпак ове анстракције; и то име иојма није ни мало иомагало етварању његовом, него је иостало тек онда, иошто је иојам веК готов — име је иоследица а не узрок иојма, као што ћемо доцније опшириије (у обадве идуће главе) показати. *) У овим двема главама Прајер говорн <( о суштини уче?Ба језика" и о првобитним гласовима и првим џочетцима говора једног детета, на коме је у прве три године сваки дан посматран развитак језика. Прва глава стојн у теепој вези сч чланком, који овде износимо. и за то ћемо из ље навести неколико важнијих стварн. (( .,.Онда је јасно, да сва деца, која чују, и ако још не могу говорити, многе речи понављају које не разумеју, и многе речи разумеју и ако нх не могу поновити, као што вели Кусмаул. Али ја морам додати: да деца тек онда могу бити у стању да понове неку реч, коју нису разумела, пошго су већ разумела пеке (макар и друге) речи — Извесно је, да је код венине — ако не и све деце у почетку впше развијен разум него језик, јер импресивна страна. више се и раније почне вежбати, него експресивно — артикуларна. Изгледа да она деца најраније науче језик, која најраније почну подражаватн, и код којнх велики мозак најбрже расте, аш најраније и престане рашћеље. Међу тим деца, која доцније почну подражавати и која у овоме нису онако окретна, као прва, већпна доцније науче и говорнтн, и већином су интелигентнија. Јер са вишим радњама и мозак више расте. Код прке се деце култивише више центромоторски део, те услед гога се сензорски, чисто интелектуални, занемарује. II код животиља је обично умна страна у толико слабија, у колико мозак брже и за краће време расте. Умни развитак детета биће бољи, ако се оно више веџба. да смисао речи схвати, место да бесиислене речи само ионавља. II баш периода, у којој ово бива спада међу најинтересантније стаднјуме духовног развитка. Дете не зиа да каже што год речима, али за то оно разноврсним покретима и гласом даје читаву гомилу доказа о своме умном развитку и својим жељама. Дете у овоме стадијуму ради као и одраетао, којн је из књиге научио неки странн језик, те с тога не може потпуно да разуме говор тим језиком, али опет по нешто му је разум.виво, и по томе он скрпи главни смисао целога говора. И дете у овоме времену може поједине речи јасно чути, њихов појам схватити и читаву мисао исказати покретима, и ако не зна ништа више говорити сем оних неколико чисто детињих, бесмислених глас *ва и слогова. —

Али «покретљивосг говорних органа и техника за образовање гласова није јеш никакав говор. Тиме се само иомаже учење говора; али при првом покушају кад дете почне подражавати пеједппе слогове и речи, већ се видп како је та помоћ од мале вредности. У I 0-ом месецу дете се већ уморн напрежући се да изговори да. < ( ...Све кад се узме у обзир, онда се одојче или одбијено од снсе маш дете, по умном развиткумора сматрати као развијеније, него животиња из виших класа; али онај већи развитак детета не долази због знања језика. Јер и псето разуме многе речи свога господара, и покретима показује да разуме и читаве мисли, и ако га нико не може научитн да го речцма каже. Но за то, ено нам папагаја, којн све гласове научп. Дете, дакле које покретнма и попашањем својим показује да разуме поједине речи, и које већ многе речи, н не разумевајући им смисао, подражава н изговори, ие стоји нз овог разлога на вншем ступњу умног развитка, него какав добро дресирап алалски слон или арапски коњ, већ с тога, што оно има много више и много комп.шциранијих аојмова. «Код природно развијене н здраве деце периода животнњског разума траје највише до краја прве годнне. II много пре него што дете наврши прву годнпу, оно је већ помоћу осећања пријаТности п непрпјатности, која опо још од првих дана живота са свим тачно разликује — и ако за ова осећања оно речи добија тек у другој и трећој години — бар у једпој области, а то је храни, образовало више или мање добро ограничене иредставе. С правом веди и Иогпџпез, да се иојам о храни образује помоћу осећања глади и са свип независно од језика. По свој прнлици ово је праи појам којп одојче образује. Само шго дете мало (одојче) не би овај нојам, кад бн га и.меновало, назвало храиа, него под тим разумело све на свету чиме се глад отклиња. Веома је важно, да овај факат о аостајању аредстава — и тј не само чулних нримета него п појмова — незавиг.но од језик а нарочито исгакнемо и утврдимо, јер он се коси с миш.Бељем, које је до сада (а и сада) владало о овој ствари. Ко год је свесно посматрао духовни развигак малога детета (одојчета) морао се је уверити : да обра,зовање иредстава није везано за учење речи, него на иротив, да на јире мора бити иредстава иа тек онда се може разумети реч; дакле^: да су иредставе неоиходан услов за учењв говора (језика). Много раније него што дете разуме једну једигу реч, много пре, него што оно један једптп слог у одређеном смислу консеквентно употреби оно већ има много представа, које исказује разноврсним покретнма и гласом. Овде нарочито долазе представе, које се добијају пипањем и гледање.м. Асоцијације од опипаних и виђених предмега с утисцима укуса, по свој прилици су нрви творци појмова.» Овде сад Прајер изводи како се детету износи разнобојним течносгнма напуњена стакленцад, (Флашице) па оно неће се машити ни за ону, у којој је црвено вино. ннти за другу, трећу, у којој