Просветни гласник

П е Д А Г О Ш

К Е с Т в А Р II

943

Врло би интересантно било, да се баш у овом иајранијем добу учнни и ирикуни што више посматрања о овој логичкој моћи, јер у то време још нема говора, који би помагао или одмагао догичким операцијама. Међу твм

је каква плава ч.ш зелена течност, него оамо за 0Н у, у којој је млеко или млечне боје течност. Знак да већ има предетаву, и ако не зна име љено, нити икакву реч разуме, и носле значн: да је дете већ анстрахирало појам хране од саме Флаше (сгаклета); јер кад не би тога било, онда зашто не би узело свако стакло, па ма шго у љему било. «Предстане су, дакле, независие од речи*. (Све посматрања, која је Прајер и на своме детету чиниој. (( ... Шта више, могуће је да се представе непрестано образују пошто човек са свим изгуби иамћење речи, као што то у једном интересантном прнмеру, о коме се млого говорило, показује Т^ОГс1аГ. Но ипак овпм није доказао да се и виши појмови могу образовати без претходиог знања језика (говора). Јер на сигурно можемо рачунати, да иојмове, који су општпји од оних најпроотијих апстракција, могу образоваги само оцИ ј који знаду погпуно да говоре. Интелигенгна алалска деца имају истина много више и много сложенији представа него једпа паметна животиња, али за то немају много внше виших аиотракнија. II Код одраслих, који располажу с врло мало речи, моћ апсграхирања (уопшгавања) остаје слаба као и код деце... Али из тога се нпкако не може извести, да без речп не може бити никаквих аистракција. Шта впше менп изгледа са свим вероватпо, да човек најбрже мисли о најапотрактнијим стварима без суделовања речи, и тек после ои доводи смпшљено у свезу с речима. У сваком случају остаје као сигуран факаг, да пнтелигентно деге образује многе ниже појмове без икаквог знања речи; оно дакле, апстрахира без речи.... 8 Није пужно ни да напомиње.мо — јер то се јасно види из претходнога — да Прајер сматра као нрви усло > и за оне иајвише апстракције, за које треба и језик, само стварно зпање дакле посмаграње истипског света. Чулно примећавање, само искуство остаје као прва и једина основа целог човековог духовног развитка ; а речима се само потпомаже тај развитак и то у доцнијем времену, пошго је стекнуто доста иокуотва и сгварног знања, те се разуме сав значај употребљених речи. Па п тада човек нс мисли помоћу речи, већ помоћу оиих представа, које се име.|ују речима, али се не могу помоћу речи стећи. Отуда и долази оно, што и образовани људи увек имају више зиања више представа него самнх речи, и што о једној истој речи ни двојица немају потпуно једнаку представу, и ако обадвојица ту реч са свпм једнако и правилно изговарају. Па колико примета и представа има, које ми никако речима пе можемо ии да кажемо, нити да онишемо све оно и онако како чулнма иримећујемо ?! Ми имамо, дакле, више представа, внше знања, пего речи. Отуда и оно, да

овака су баш посматрања најређа, и ту имамо најмање матерајала. Кад дете у 12-ом меседу, чувши куцкање џепног часовника, први пут каже тик — так, и при томе погледа на дуварски часовник, то не значн да је оно тада »први и ако још непотпун и нејасан нојам образовало", као што мисди Г. Ллнднер, него дете је тај појам образовало још пре, па сад га је првп пут само именовало. Дарвин је ирви пут приметио на своме детету „неку врсту практичког размишљања" у 144 дан после рођења. Тада дете узе прст свога оца и донесе до својих уста, но он својом руком спречи сисање. Алп сад дете, место са свим да уклони руку, почело је гладити руком по прстима тако даје могло врх прста до уста принети. Ова је процедура више нута поновљена, н као што се види није била случајна него хотимична. Дете од 5 месеци већ ирави асоцијације представа независно од сваке наставе и поуке. Чим се оно у томе времену обуче и метне му се капица на главу, одмах хоће да се изнесе, и ако то не буде оно се наљути. Колико доцније може бити јака логичка снага без речи, показују још и следећа посматрања. Пошто је моје дете, као и Сагпсмундово (обадвоје у 15-ом месецу) опржило прст на пламену од свеће, носле га никако ниси могао покренути да нриближи своје нрсте пламену, и ако је по некад само по мало пружало руку, као да хоће да задиркује пламен, и опет је брзо скупљало не додирнувши га. У 18 месецу већ и само узме какво мало дрвце и баци га кроз отвор на затвору од пећи, погледавши за тим са свим поносито на своје родитеље. Оваки поступци детета показују внше од самог подражавања. Моје је дете у почетку увек гласно плакало, кад би му се уста убрисала, а међу тим, од 15-ог месеца са свим мирно то подноспло. Али овде морам приметитн и то, да се је та за дете одвратна онерација, увек брже свршавада, кад јеоно мировало, а дуже јетрајало кад се је противило.

различни људи не разумеју исти појам под једном речи. (| Кад би речи биле довољне" вели Прајер на другом месту (( да се јасни појмови тачно искажу, оида већина теолошве и «ФилосоФеке лигературе не ј З и егзистирала". (Настаниће се) 111*