Просветни гласник

после п чптад нешто, нарочито ако Је тамо мадо друкчије и иовише. Али то ће увек зависити од н>их, и од кљига каке су оне. И сада долази друго ново и врло важно питање: каке треба да буду те књиге? што ћемо ми прескочити. Да се вратимо сад са свим на нредмет о коме говорим. Нашли смо, да је велика већина нредмета иредавана по књизи. Ми смо то већ осудили, па ма каке да су те књиге, по којпма се у гимназији предавало, кад видимо да се н сами наставници жале на њих, кад вадимо да је поред сваке скоро оиет пешто диктирано и додавано: можемо још више посумњати

у доброту те паставе и у њену вредност. Нпје давно било, кад смо и мн готово сви учили ио свима и готово истим овим књигама, које се и данас помињу овде у средње-школској настави, ц сећамо се сувопарнога учења из њих, са врло мало, на често нимало, „објашњења" и „допуна" од страие наставника. Време иде а с временом се полако креће и иапредак, и ми нећемо бити тако песимистичпи да маслимо, да је и дааас баш све онако као што је било онда. Али ево довољно је, да и ми само палазимо оне исте књиге дечије, и нредавање по њима. (Наставиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Алевсандра Бена ГЛАВА ОСМА ЕГЗА^ТНЕ НАУ^Е (Наставак)

Методе за предавање егзактних наука »сто сј г онако опширне и разноврсне, као и сама ова обласг. У своме најширем обиму, оне обухватају како сва средства и путове за јасно и разумљиво саопштавање знања у ошпте, тако и специјалну методу, по којој се уопштенп или аистрактни појмови и истине предају. Учитељ обично има да ради с једном већ готовом експозицијом (излагање, објашњење); он њу може, наравно, модифицирати, и бити сам себи упутство. Али, између вештине да се једно научно дело нашше, и вештине, да се истине из те науке тачно п добро представе у правој настави тако запамте, може се повући једна добро приметна линија. На једном месту раније ми смо покушали узгред до скицирамо методе, иомоћу којих се апстрактне идеје схваћају. Ове су методе потиуне, у колико се тичу онога Факта који је као центар науке т. ј. уопштавања или апстракције; али оне не обухватају све, што се односи на наставу. Експозицији једне

засебне апстрактне представе или Једнога иринципа, најближе стоји објашњење једног од оних облика доказивања, који долазе у апстрактним везама мисли. Овај процес има своју нарочиту тешкоћу ; он неусловљава никаку нову методу објашњавања, али опет зато, он захтева са свим пажљиву и обазриву примену обичних облика методичкпх у ногледу јасности и разумљивости. И уз ово још мора доћи уверење и извесност, да сталност појединих чланова ланца зависи од самога доказивања. Аритметика Од свију метода, које су свезане са елементарним изучавањем, ио свој ирилици најбоље се разуме и примењује она, која се односи на наставу у Аритметици. Да се суштина броја иомоћу конкретних примера објасни и да се из ових иримера изведу и докажу правнла — то је главна ствар ове методе на супрот ранијем поступању, по коме су се таблице и правила прописивала и на