Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

977

зуме, да је овако стање оставпло штетних и осетних носдедица, које су се морале и доцније за дуго време осећати, и да је услед тога напредак ове установе много сметен и уназађен. Па ппак, ми данас не налазимо ни најмањега знака на слепачкпм шкодама у Француској, по коме бп се ма у ком правцу могло ириметити, да је ова установа прошла кроз онако штетне промене. Заузимљпвост саме вдаде, и после енергија п добра стручна спрема наставника, који су доцније у сдепачким школама радили, изгладила је све недостатке, који су оним застојем у прво време створени. Нарочито за носледњих 15 година и сама Француска влада обратила је велпку пажњу на слепачке школе. Седан је научио Француску, да је образованост и свесност масе народне најсигурније јемство како за унутрашњп развитак и благостање државно, тако и за одбрану отацбпне од сиољних непријатеља. Та горка поука, у свези са другим приликама, учинила је, те је Француска за последњих 15 година нар читу пажњу обратила на народно образовање — на саму школу. II овде је она, као и у свима осталим областима народног ашвота, у ово последње време учинила тако огромне напретке, какве није могла постићи нп једна друта држава у овако кратком размаку времена. Упо1П'до с тим општим развитком ишло је и напредовање оних установа, у којнма се од слепог иросјака правп пнтелигентан и ваљан радник за разноврсне корпсне послове у друштву. Истина, мора се узетл у обзир и то, да владу на овоме пољу врло мн го потпомажу и приватне личности, које из чисте хуманитарности и патриотиша, не жале ни труда, ни новаца, ни времена, кад треба што год да се учини за образовање или у опште за старање слеиих. Поред остале помоћи од стране прнватних људи, по неки добротвори завештавају веће суме новапа у корнст слепачких школа илп у корист асила за иемоћне и остареле слепе. Због тога ми данас налазимо у Француској све разне облике оне установе, која је одређена на то, да образује и да олакша положај француског слепца. Почевши од „ Дечијег Забавишта " за слепу децу, где ова у игри и забави најпре почињу осветљавати своју околину и разведравати свој дух, па до асила, у који изнемогао и остарео слепац, иосле ду-

гогодишњег часног и корисног рада, долази да мирно проведе последње дане свога живота — све те установе данашња Француска има. Иоред многих „малих школа" (Деч. Забавишта) за слепу децу некодико завештањем подигнутих школа за одраслије слепе, и пеколпко државних завода у које се прнмају и слепа и глуво-нема деца, у Француској је 1880 год. било : а) 13 школа за образовање слених. б) 2 асила за издра;авање слепих. в) 2 завода за спромашне слепе девојке и слепу сирочад. г) 1 завод („8Пуа") у који се примају сем слепе, још и блесаста и она деца, која имају каквих других неизлечивих недостатака. Што се тиче образовања слепих у Француској, оно је овде у главноме, као и у свима осталим напреднијим државамауЕвропи. Слепи добијају опширно оиште, па за тим стручно образовање, и тек онда се отпуштају из шкоде. За стручно образовање узимају се различни занатн и музика. У Француским слепачким школама слепи уче музику не само као један предмет за забаву, него и као стручно занимање за будући живот. II у овом погледу су француске слепачке школе напредније од многих нисола ове врсте у другим земљама. Јер, док је, на пример, музика у већпни немачкнх сдепач. школа са свим споредан нредмет, и док су овде ретки слепци који су ову вештину потпуно изучили те да им она може бити стручно занимање у животу, дотле у Француској са свим је обична ствар да слеии који су свршили слеиачку школу, иолажу државни исиит за учитеље музике. Тако, нрошле године су петорица слеппх, којн су добили образовање у париској слепачкој школи, положилп државни испит за учитеље музике, али ни један се од њих није примио државне службе, ио што и као приватни људи с овом вештином довољно заслужују, да могу пристојно живети. Наравно, да ни у Француским сдепачким шкодама не уче свн слепи музику као стручну спрему, и ако се ова вештина свима предаје. И овде се одају музици само они слепи, код којих се опази добар таленат за ову вештину (позната је ствар да слепи веКином нмају доброга талента за музику или боље