Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРШЕ

као и новине беше добро цримљен, јер су у њему биле изложене најбоље иоуке и савети веома простим и лаким језиком. Неочекивани уснех његовог списа јако увећа његов приход, те он сад беше у стању, да отпочне п трговину са хартијом. Слободно време употребио је Франклин на изучавање сграних језика. Једно за другим изучио је Француски, талијански, шпански и латински. Еакав неуморни труд! Десет година живео је тако Франклин, и тек по томе силно зажели давидисвоје сроднпке. Тако ее крену на пут у Востон. У путу походи свога брата и иређашњег господара Жама, који се настанио у Новом Порту, и врати му све добрим оно, што му је он пре зло учинио. Јер кад му је на скоро по том умр'о брат, узе к себи његовог најстаријег сина, образова га и спреми за доброг штампара, који је очев посао срећно и мудро наставио. Године 1736 грађани ФиладелФијски почаствовагае трезв *нога Фрлнклина тиме, што га изабраше за секретара главног обласног скупа. Годину дана по томе доби он звање управника ношта у ФиладелФији. Франклин је у овом положају употребио све силе, да унигати старе злоупотребе и рђаво уређење и да заведе боље. Све је он брзо проучио гата ваља, гата не ваља, од најмањег до највећег. Онјеи саму науку обогатио. Франклин је одавно размигаљао о непогоди и догаао је (1749) на ту мисао, да муња није нигата друго него електрична иекра. С тога направио је змаја, и у време једне непогоде пустио га да лети. На дугачком гатапу змаја имао је врх од гвожђа. За то гвожђе био је привезан ланени конац, који је он држао у руци. Али да не би могла електрична искра отићи у руку, веза он јога један свилени конац за онај први. За тим.обеси на крај ланеног конца кључ. У овом кључу морала је се сада нагомплати електрнчна искра, која је од врха змаја игала на ниже, јер свила

1003

докле је сува, не епроводи електричну материју. Чим се опазила непогода Франклин са својии сином похига у ноље. Змај одјури у висину, чим га нусти, и један облак пређе изнад њега. На скоро отпоче се трести ланени конац. Франклин нриближп чукаљ од прста и гле! једна искра искочн. Кигаа бегае све већа и искре беху све јаче, јер влажан конац боље с.фовођагае. Он попови опит впгае пута и екуни муњевпну у Флагау, где се показа, да она тако нсто дејству.је као електрицитет. Опит је посгао доказ. Овај срећни онит наведе Франклина да нанрави громовођу. Године 1761. имао је срећу да види, како је погодио гром кућу на којој је био громовођа, а није јој нигата нагакодио. Мислећп непреетано о духовном образовању, он је тежио, да оснује у ФиладелФИЈи једну велику гаколу. Он отпоче куиити прилоге на ту цељ и ирикупп суму од 50.000 Фуната стерлинга од грађана ФиладелФИЈ ';кпх. Са том сумом подигнут је универзитет, који је још и сад диван споменик Франклпнових трудо а. Кад је овај честити човек изабрат за варогаког управника и члана скупгатине, онда он уради, те се основа дом за изнемогле и дом за болеснике. По том је настао, да сз улице у Фил ;:делФији калдрмигау, и тако сваке године могло се причати о ио неком славном делу Франклиновом. Већ је име овога славнога човека било продрло из Америке у Евроиу, тако да је Франклин већ био нрослављен човек, кад је искргла северо-америчка револуција. Енглеска, као матерња земља, била је до 1769 године мирно иосела северо-америчке колоније и владала је њима мирно. Но тада енглеска влада удари веће дације на североамериканце, а не даде им она иста права која уживају Енглези. Американске варогаи одрекогае се да кунују енглеске еспапе. Тога ради дође до рата између матере земље и пасеобина, у коме доеељеници одржагае победу, и „рогласигае своје државице за сло-