Просветни гласник

велешке о просвети и школама

тирова, е да би се ослободио, узалудиа су ; на ухваћена лептира су долетаде челе, умориде су га, на за тим појеле, а у цкету је остајала само сисаљка. Мрави јако воле цветву медљику, и од Априла почву нападати на цветове сасе (Апетопе). Користећи се медом, ове животињице чине биљци пеке услуге. Иошто су мрави у вечнтом непријатељству с гусеницама, неким бубама и мравима разних других Фела, они бију с овима бој, одгоне их пли их уништавају. Биљка, имајући од тога користи, привлачи оне своје заштитнике, остављајући им мед на гранчици, илп у особитим меднпцима, смештенпм у пазуху лишћа. На тај начин биљка је стекла праву стражу. Го су чињенице које су посматрали: Дарвин, Милер, Бел. Многе Феле биљне Фамилије Меластомеја имају у пазуху свога лишћа мешке, што служе као стапови малим мравима, којп одгопе и тамане гусенице. Већину дрва и жбуња, засађеног у Никарагуји, уииштили су мрави из Фамилије Екодома. А месна дрвета поштеђена су од напада тиме, што дају прибежпште другом роду мрава којп бију бој с првима. Екодоме не једу лишће, оне га одгризају, и односе у великој количини у своје насеобине, па тамо од њега справљају леје, на којима расте малена гљпва што служп за храну ларвама њпхпим. У реду дрвећа очуваног од екодома, находи се Цекропија (Сесгор1а реНа!а), која има стражу протнву свога пепријатеља, екодоме. Ова стража, склопљена од особитог рода мрава (Сгетаз1о$»аз1;ег), живи у сгаблу

дрвета, раздељеном на малене попречне отворе, а у свакоме жнви ио једна читава колонија. По некад је читав ред одељења заузет само женкама које носе јаја, и које већ не могу изаћи, него остају као робиње. Свака је од њих ушлаусвоју ћелијукроз отвор, који је сама прогризла на дувару стабла, па је овај отвор на брзо за тнм зарастао. Радпице излазећи из ћелија, граде брзо себн нови пролаз, који с тога не молсе да зарасте. Тада. се раднице помажу овпм интересантннм начином. На, дну дршке свакога листића находи се раван јастучак од безбројно многих длачица, како велп Дарвин. Ове длачице чувају јастучак од молусака (иоглавито од нужева). Мало по мало се на овоме јастучку бокоре мале беличасте гљивице, које сазревши, покривају јастучак као оно од прплике нзданци шнаргле леју. Ове хранљиве гљивице упосе раднице у гњездо. Од интереса је, што зрелост овпх гљивица пада баш онда, када и зрелолт лпшћа, те је тако стража будна баш онда, када екодома пође у борбу. Нешто слично виђа се на рогатој акацији, која баш прн дну лисне дршке има неколико дугачкнх бодаља. Ове су бодље изнутра шунље; у њима жнве мрави, које храни биљка медом и азотном храном, а ови опет у замену бране биљку од нанада других животнњица. Слатка папрат (Р1;епз адиПпа), што расте по свнма нашим шумама, нма на дну својих стабљика медне жљезде, а;сок из њих мрави веома воле. Лишће ове биљке једино мрави очувају од уништења.

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШК0Ј1АМА

Медецински Факултет у Паризу пмао је прошл0, 1 88 5 6., школске године преко 4 000 ученика, међу којнма је било 510 странаца (1С0 Америчана, 99 Руса, 5 7 Румуна. 2 8 Бразнлијанаца, 34 Шпањолца и 48 Турака), више него и у ком другом научном заводу француоком. Ученица је било 99, већином Рускиња С6 5). Женс.^нње, одбијано с већине других јевропских Факултега, све више одлази у овај париски Факултет.

Чешки университет у Прагу. — Познато је да у најновије време Златни Праг има две велике школе . једно немачко и једно чешко све-

училиште. И ако је прво једно од најстарчјих с-веучилишта у Јевропи, опет је ово друго за врло кратко време толико напредовало, да је већ престигло свог немачког супарника. Тако је чешки университет у Прагу имао прошле, 1885/6.. школске године свега ученика 2000 (од којих је 960 било у правном, 767 у медецпнском и 175 у философском Факулгету, 6 7 у Формацији и 31 ванредан слушалац), — немачки пак само 1 54 5 ученика (богослова 270, правника 500, медецинара 4 34, ФилосоФа 8 6, апотекар 4 1 и ванредних слушалаца 214). Буџет самога чешког универсигета износио је прошле рачунске године 273.000 Форината, тј., на 600.000 динара.

Издање и штампа краљевско-српске државне штаипарије

Одговорни уреднин Живојин П. Симић