Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

1027

допала кавеза док је још бида голуждравац, и у доба када јагорчика наје цветала. Не гледећи на то, уловљена тица осетида је у себи нешто што ју је научидо, како ће радити, е да би се доконада оне хране, што је у цветовима загворена. Интересантни су начиии, како се биљке бране од својих непријатеља. Биљни оргапн, дишће и стабдо често носе, ради своје одбране отровне и ненријатне сокове у својим ћеднцама. Познато је да дишће кромпира, иегаве кукуте, мдечике итд. неће травоједе животиње. Тако је морфијум огрован за више кичмењака, а баш нимало није за тице; отровну коприву заједно са њеним отровним жарцима, и источну аскдепијаду (А8с1арјаз) с њезиним отровним соком, са свим у сласт поједу гусенице. Некада је онет лишће тврда ткива, као на цр. Ава1еа, вења, алниска саса (Ра^епИ 1а апзеппа) и друге; иди има биљка ио себи бодље и трње које боде и тиме браии биљку од непријатеља. Међу ове последње сиада трн, гдог, ружа, багрен, све боце итд. Рад чега управо цветови имају онаке чудне боје и разнодики мирис? Многе животиње, исто као и људи, особито уважавају и воде извесно цвеће и мирисе. Инсекти тврдокрилци (бубе) не падају на цвеће мутне ни пепељаве боје, а врапци ипдовке на против поједу цвеће жугога шач>рана, а неће ни по што цветове пепељаве и црвене боје. Опазило се да тице само тада једу беле рибизде, пошто су најпревећ поједе све црвене. Челе и лептири врло су осетљиви према мирису, а колибри врдо мадо. Прве може умртвити јак мирис неких Мањодија (Ма§поИасеае). а тај исти мирис мами мајеке бубе (Ме1о1оп1ћа). Мирис труда меса, какав имају неке Аројидеје (козлаци), мами нечисте инсекте, а одбија оне, -који воле мирис снакав, какав и човек. Така су обранбена оруђа биљна против крилатих ненријатеља. Ну много су разноличнија и савршенија заштитна оруђа нротиву бескридих животиња. Да би се спасде од њих, биљке се пружају од чести у воду, па ако се којој деси, као на пр. чудној земноводној Падиганији, да расте на суву, то она крије тада своје стабдо жљезданим ддачицама, те не даје прибдижита се себа. Т^жња самообране развпјена је, впше него игде, код

оних биљака што им је сва одећа нремазана денљивим сдојем, који се дучи из жљезданих ддака. Оваке су Сидене и депљиви Карамфиди . Рачуна се до 60 Феда раздичних инсеката, који кушају дадопру до цвета ленљнве сидене, а које међу тим изгину у њеној замци. А онет гране и дишће лавора и других многих бнљака дено су навоштањене, те с тога су тако кдизаве, да се нпједан мрав не може на гдаткој површнни одржати. То опет не смета пужевпма (Модуске), да домиде на цветове и да поједу меке сочне декове њихне. Према томе многе биљке, што су издожене таким наиастима, заштићене су бодљивом одећом, жарцима, трњем, бодљама, оштрим и тврдим чекињама и зунцима дишћа, дисном одећом чашице итд. Краљевац (СагНпа асаиПз), наша дивадна боца која спада у комнозите биљке, нема видљивих грана, већ има дену лисну розету (ружасто поређано дишће), са свим прострту по земљи која је храни. Ова се розета састоји из зупчастог лишћа, а оштре и тврде бодље овнх зубаца чувају широку цветну главицу у средини од свију мекокожних а аакомих животињица. Многе уснате биљке (ИаШа^ае) затварају улаз у своје цветиће снопнћима ддака, кроз које може продреги само јачи инсекат или његова сисаљка, а слабији не. У поионца (Соито1уи1асеае) је овај удаз затворен некнм поклопчићем, који је ностао раширењем прашионица. Некада се цвет најпре рашири, па нри улазу сузи, на нр. у нашега гавеза; некада онет са свим затвори двокридии венчић, као на пр. вучја јабучица и дивљи дан. Ади чеде отворе ове цветове и павши на задње круничице дишчнце, дохватају драгоценисок. Често иута. цветови никако не пуштају своје похођане дању, већ отварају својецветове само ноћу, као на пр. ведебиље (А1гора). На ове цветове надају ноћни лептирн. У јужпој Америци расте биљка, именом коријанта (из Фамилије Азс1ер1а(1е-а); на њу често пада један поћни лептир из рода Клузија. Ови несретни створови завуку своју сисаљку у длаке прашнонице; ове се тада стегну, а животиња не могући се ослободитн, обеси се тако и ногине. Пакар, постмаграјући ову појаву, надазио је у цветовима ове биљке много сисаљака дептирских. Сва усиљавања леп-