Просветни гласник

1026

постану блесанп у двадесетој години. Прави 1 ђенији не страдају од преране зрелости, али је лажни плаћају наглим застојем. С тога ће, велн помснути кронпчар, сви родитељи, забрпнути за будућпост своје деце, паметно урадити, ако дедн ие дају сувише дуге лекдије, и ако што чешће размишљају о последњој тачди у биограФији Пика од Мирапдоле: он је умро врло млад «зато, што је сувише учио".

Непријатељи биљиога света. ,Рано стабаоде звончића, окнћено лепим дветићима, израсло је из земље. Долетела .је чела о исисала слатки сок дветићев. И двет и чела створени су једпо рад другога". У таки појетскп облик одео је Гете мисао, која је била у јеку при краЈу прошлога столећа, мисао: да је инсекстко падање на цветове од узајамног интереса н за биљке и за инсекте. Сада су већ природњади доказали, да инсекти надају на дветоне зато, да се напоје слатке медљике, што је понајчешће на дну цветне чашице, а и зато, да, прикупе цветнога прашка. што га оне вешто знају прерадити у своје саће за смештај свога многобројног поколења, или за смештај меда што га збављају из цветнога сока, а који им служп за храну. Али ннсекти, подмирујући своју потребу, чине цвећу и услугу. Падањем на цветове инсекти и.\ оплођавају, преносећи дветни прашак са ирашника на жиг тучков. Једно с тога, што се двет онлођава нрашком другога цвета, а друго са своје непокретиости не може га сам себп тражити, он задржава прашак што му га инсекат допесе иа својим крилима, а опет од своје стране Д а је ј^дан део нрашка са својих ирашпика. »На неке биљке, на пр., на ајдучиду (АсћШеа шШе&Ншп), падају стотипама Фела ипсеката, којима су прнстуначна блага њезиних цветића; другп дветови, на пр. у Каћунака (ОгсћИеае), лептирастих биљака (РаррШапасеае) итд., крију свој сок врло дубоко, н не дају га свакоме ко год дође. Неке ретке биљке пуштају себи само лептирове. Један каћунак па острву Мадагаскару (на Источној обали Афрнке), пушта само једну Фелу лептпрску — Макросилију, која има сисаљку од преко 2 г -° сантиметара дужине, У такој је

дубини сакривен мед њезин, те га не могу дохватити инсекти кратке сисаљке. Ну сем пнсеката падају на биљке и двеће још п тице, а и мекушци (МоПизса). Тпце се хране меким и сочним деловима цвета и нлода, а мекушци соком цветне чашице. Међу таке тице спадају нонајпре колибри, ситне тичице јужне Америке, које се надмећу ,леиотом свога иерја с лепотом цветова. Сада има неколико Фела колибара, који имају дугачак кљун и опружљив језик, те тпме пијуиз чашица слатку медљику а собом доносе цветни прашак, који оплођава дветне тучкове. До сада поменути иохођачи нпсу били штетни, већ су корисни, Али биљке походи још врло много животиња, које хранећи се цветом не посе му никаке користи; друге опет, незадовољне тиме, што нађу цвет отворен, поново га нрогризу и са свим разруше. Тако цвегове детелине, гавеза и др. нападају бумбареви, мајска буба итд., ге спшу сокове цвета. Опе обично сишу сок кроз готове отворе, за тим прогризају чашиду на дну. Тако раде попајчешће бумбареви, по некад и челе, које се у осталом користе оннм готовпм отворима бумбарским. Па и мрави нападају на неке цветове, на пр. по носматрањима Евапсовим, на мали зелеп цвет каФеног жбуна. Ови мрави, хранећи се садржином цветића, иокидају длачице што покрипају чашицу, а некада, желећп себп начинпто слободан иут до меда подгризу прашнике, па чак и тучак. Међу нашпм тицама црвеназеба особито воли цвеће од јагорчике; друге поједу цвеће од трна и вишње. Дарвин прича, како се једном, нашав на земљи много цветона вишњинпх, лагано прикрао вишњи, е да би опазио штеточињу, п заиста спази обпчну веверицу која још држаше у зубима један цветић. Тидеово раде вешто; оне развале гротло чашино, а у опште не новреде тучак. Црвева зеба поглавито квари цветове јагорчикине, ио на следној тежњи. Чигајући саопштења Дарвинова о тежњи зебиној да квари цветове јагорчикине, а имајућп у кавезу ту тицу, један јој природњак нринесе киту тих цветова. Оглед је испао прекрасно. Тпда .је по мплој вољи кварила дветове, као год и њеие слободне другарпце, и то врло брзо : за три минута покварила је више од двадесет цветова. Од свега је најчудније, што је ова гица