Просветни гласник

II А У Ч Н Л

1025

Бетовенову. Он је нстина бно научио свирати на гласовиру још у детињству, ади му јеучитељ казао родитељима да никада неће у музици дотерати далеко. Исто тако сам прича у својој малој биограФији: кад је укућанима казао, чувши симФонију Бетовенову, да се одлучио да поставе музичар, они су га готово исмејали. Слпкари (живонисци) и вајари (скулгори) не уступају музичарима у раном развитку. Сви слављени ,мајстори" почели су дрљатп јога у колевци, а многи међу њима показаше своје талепте нре, но што их је наусница почела гарнти. Ио Сулију долазе на нјшо место ингдески сликари, који једиа чекају да се одбнју од сисе, те да могу излагаги своје творевине. 6еог§е Мог1ап(1 их је излагао у четвртој годинп, а Тћошаз ^ашчшсе био је већ у десетој тако славан, да су га нозивалн, да слика људе. Песницн чине смесу „деце-чудовишта* с децом обичном. К,алдерон је ннсао свој први иозоришни комад у четрнаестој години, а Гете, Вајрн, Мисе, Виктор Иго и толики други писали су стихове у годинама, када њихови другари још играху лопте. Вајрон је, вели Сули, не само пре пегнаесте године састављао несме, које носе на себи зпак великог ђенија, него је још у десетој години био страсно заљубљен. У осталом ова напомепа није баш особите вредности, јер се рано заљубљивање — детињске невиности — дешаиало и другим обичним смртним. Признато је да се девојчице у сваком ногледу раније развијају него дечаци. И песникиње не чнне изузетак од овога правила. Најочитији пример чудовишног детета у Сулпјевом одељку о песницима јесте Инглескиња Јелисавета Вготешп§', којајеу осмој години читала Омира на грчком језику и градила стихове. У једанаестој или дванаестој годнни спевала Је једну епску песму, која би штамнана. Насупрот наведеним иримерима ране зре. лости могу се ставити песници, и то не мање славни, чији се ђеније очитовао релативно касно. Сулн држи да је то бнао и код Шекспира, али је Шекспиров живот врло мало познаг, особито ранијих му година, те се њиме не може ништа позитивно тврдити.') ') Неки лигерарни критичари чак тирде и то,

Талијански песник Данте за тоје поузданији пример. Драјдн и ^огЉ^огШ ночели су писати у младим годанама, али њихова „служба музама оста за дуго без награде". Сотсрег је био прешао четрдесету годину, кад је почео писати. Смесу од прераног и позног сазревања настављају романисти (нриповедачи), беседници, научници итд. Инглески хроничар ,Светске бнблиотеке н швајцарског ревија",') до- у носећи у сентембарској свесци од ове године кратак реФерат о овом Сулијевом спису, с цравом замера инглеском научнику: зашто међу осталима није номенуо и дете-чудовиште раг ехсеПепсе, Талијанца Пика од Мирандоле. Пик је већ у десетој годиии изишао био на глас као најодличнији иесник и беседник у целој Италији свога доба: међутим је овај Феномеи са свим аутенгичан и живот Мирандолин довољно нознаг. Пре но што бисмо завршили нреглед овог иитересантног нитања, да кажемо две речи и о нашим избраницима. И наши одлични несниии овога века иоказују доста рано сазревање. Ирви и најбољи нам иесник. творац „Горскога Вијеица", почиње певати у својој тринаестој години; Бранко истина мало заостаје иза Његоша. али и он иочиње нисати стихове још у гимназији (у 15 —16. години), а своју најбољу несму израдио је у 20. години; Змај Јовановић пише своју нрвенчад у иетнаестој, а прва му се песма штампа у његовој 19 .ГОДИНИ. Иротиван пример познога почињања имамо у Стјепану М. Љубиши, који се са својим нрекрасним ирииоветкама јавља читаоцима тек у својој 40. години. Из Сулијевих статистичких иодатака може се извести закључак, да је ђеније, у већини случајева и за све гране уметности, књижевности п науке, везан за рано сазревање. Али је и мањина доцнописалацатолико многобројиа и тако одлична, да ннкако ие смеју губити храбрости они родитељи, чија деца још нпсу постала велики људи у осмој или деветој им години. Ова је наноменају толико значајнија, што између малпх чудовиштамнога да позпати списи Шекспирови нису његоии, иего чувеног инглеског ФилосоФа Бекона. 'ј ВИ>Но4ће^ие ипЈуегзеПе е4 геVие аијкве, № 93. — Зер^ешћге, 1886., р. 630.