Просветни гласник

1024

НАУЧНЛ ХРОНИКЛ

размерено причање 1 ) о судбини данашње нам престонице, ппак је њихова вредност ведика, јер ће у њима и читаоци и сиисаоци наћи доста драгоцене грађе за потпуиу, и сувише интересантну, историју Београда. — На треКем су месту „Белешке о Ђури Даничићу",које је написао, као „придог к историји српске књижевности", Даничићев некадашњи ученик и потоњи најбољи му прпјатељ, Стојан НсваковиК. Пошто је Новаковић био у најбдижим односима с нокојним Даничићем још од првнх година његова бављења у Србији па све до смрти му (нреко 20 година), то се и може од њега очекнвати да нам што више каже о животу и раду неумрлога нокојника. Први придог за Даничићеву биограФију и карактеристику ведпких му квижевних засдуга нанисао је Новаковић још г. 1877., када је студентска дружина .Срнска Зора" у Бечу свечано просдавида »тридесетогодишњицу" Даннчићева књижевнога рада 2 ): садашњим .бедешкама" писац уираво донуњујеову своју нрву расправу о Даничићу, писану пре осам година. Овде он нрибира своје усиомене и наводи еве, њему познате, Факте из Даничи-

ћева живота н рада, којима се расветљује, како сам вели, ,нонека сувише ћутљива страна" Даничићевих сниса иди ,понеки мање разговетан носгупак и мање јасна оддука" Даничићева. Износећи нам овако „унутрашњу", интимпу страну покојникову, Новаковић је у седам одељака ових „Бедежака* не само насдикао живот његов од почетка књнжевпог му рада — од познатог Даничићевог друговања с Бранком Радичевићем, па за време његовога секретарства у „Друштву Српске Сдовености" и његовоганрвог идругог проФесоровања на нашој „Ведпкој Шкоди", за време његова секретарства у Загреб. „Југосд. Академији" и уређнвања ведиког речника академиског — на све до смрти његове (1882.), него с тим уједно ноказао и онај преведики утицај, који је узорити посинак Вуков пдодоносно вршио у српској књижевности, стварајући данашњи нам језик дитерарни. „Белешке" ће ове корисно цосдуасити свакоме, ко је рад што боље да позна живот и карактер, начин и ведичину рада, засдуге и значај најбољега сриског лексикограФа и творца срнске л науке о језику". П. И. 2>.

НАУЧНА ХРОНИКА

Ђеније н прерана развијеност. Иитање о томе, да дц се у ђенијадпих људи раније почиње умни развитак и да ли они ире сазру него људи обични, — претресао је у најновије време чувеии инглески физиодог и исиходог Џемс Сули (Јатез 8и1у). Да би унростио овозапдетеио и врдо сложено нптање, он је морао много што шта избацииатп из реда ђенијадностн, те је на послетку свео све ђениЈе аа људе, који су у ирошдости билн ,оддични у једној грани уметности иди књижевности* ц на оне, који се броје у „данашње целебритете." Па и између ових даиашњих Суди је многе „ђеније" морао избрисати из своје дисте с тога, што иије имао довољно биограФских података. ') Тако су ипр., бар за «Годишљицу», непотребна она детаљна описивања битака и свих војних и ратничких ситни а. 2 ) Та је Новаковићева расправа изипЈла у прким свескама часоииса (( Српске Зоре" уБечу за 18 78. годину.

Избраници, чији живот служи као потврда за расправу овога питања, могу се поделити на седам редова. На чеду им свима стоје музнчари. Ова категорија даје највећи број „деце-чудовишта". Моцарт је рођеи, свирајући нагдасовиру. Породица му се не опомиње кад он није свирао. У четвртој години он је већ имао красан тадеиат самога свирача, а у петој је комноновао и свирао на концертима, у једанаестој чак оперу саставио. Бетовен је према Моцарту био закаснио , јер је почео свирати тек у четвртој години. Истина је опет он у деветој годинп знао свирати боље од свог учитеља, а у десетој већ био компазитор. Мендедсон, Шуберт, Шуман, Вебер, једном речју, сви ведики музичари биди су изваиредно рано развијени, осим двојице: Росинија и Вагнера. Росини као дете није водео музику, и тек у седамнаестој годинн његова се одвратност окрете у страст за музиком. Вагнер ^е иочео тек око иетчаесге године, пошто је чуо неку симФонију