Просветни гласник

КН, ИГЕ И КЊИЖЕВНИЦИ

задужбине, тако и суд, који је у разиим придикама до сада изрицан о тим издањима у нашој повременој књижевпости и журналистици И ако између помен \ тих 25 издања има по које п такио, дабаш пе одговара лепоме гласу „Чуиићеве задужбипе", опет се у већнни може наћи довољио поуке и обавештаја у разноликим пптањима друштвеног и умпог живота човеково!', посебице пак у „Годишњицама - ' доста ориђиналних прилога и научних приповака у области специјално српске политичие исторпје и геограч>ије, књижевне историје и етнограФије. Покрај својих осам књига „Годишњице л (I је изишла г. 1877., II - 1878. III - 1879.. IV - 1882., V 1883., VI - 1884.. VII - 1885. и VIII 1886.), у којима су чланци махом са свим ориђинални и велике вредносги, „Задужбнна" је до сад издала на свет девет засебних, које ориђиналних, које компилаторских, списа (Милићевића биогрнфије „Чупићи Стојан и Никола", — Новаковића „Српске народне загонетке", — Мијатовића две књиге „Деспот Ђурађ Бранков,:ћ», — Ракићев „Један лист из социјалне Фпзике", — три књиге Милпћевићевих биографија „Велпкпх људи," — Малетићеву „Грађу за историју народнога нозориш га") н осам различних превода (Гарнијева „Политичка економија", — Стојева „Кућа као „васпнтаоница 1 ' и „Жена као домаћица," С;еченова „РеФлекси мозга« — Фајхстерлебнови „Прилози дијететици душе«, — Блунчлијев „Карактер и дух подитичких нартија," — Омирова „Одисија« и — Манасејипо „Гајење мале деце"). Изређаним издањима, а особито својим .Годишњицама", Чунићева је задужбина за досадашњих десет година заиста ноказала да врши нлемениту намеру („издавање паучпих и моралних дела") иеумрлога јој завештача. Сама је „Годишњица" истина годишњак. алп се ипак некнм својим књигама може мерити и с органима наших учених н књижевних друшгава : превазилазећи иојединим ваљаиим расправама многе „иоучне" чланке „Летописа" Матице Сриске, она се у многоме једначи с „Гласпиком" Српскога Ученога Друштва. Њени су чланци научнн и озбиљни, али опет не са свим стручњачки, те с тога иприступачииширем кругу образованих чита

1023

лаца. То се, и ако не баш потпуно, може видети и из ове, VIII књпге, чиј наслов нанред исписасмо. У њој, истина, поред „одборских записника" (не банг великих : четпри кратка одборска састанки с извештајем о раду одборовом и стању Фонда до 31, Јануара 1885., а без н једнога реФерата о поднетим за награду сииснма) имамо свега три чланка, али се и по њима лако може нознати вредност њена, јер и ако је тих радова мали број, опет су онн значајни и по величипи и * ио каквоћи. Први је на реду низ чланака Стојана БошковиКа „Слике нз времена реФОрмације." Као што им само нме казује, ови чланци нису каква оштро научна историска дисертација о самој „РеФормацији", него управо низ одабраних слика из историје занадних јевропскпх народа (особпто енглескога) о разнпм политичким Догађајима на крају средњих векова, који прииремише иотоњу велику реФормацију у западној цркви. Све је иак распоређено у ових пет одељака: I „Спомен св. Ћирила и Методија", где писац узгред побија ружно избачено мишљење Емила Борхграва о узроцима наглој пропасти сгаре српске државе, II „Народи с великим прквеним реФорматорима", где ће читалац измећу осталога наћи и доста иатриотских мисли о српском народу п његовој будућности, а тако исто и доста разлога противу савета белгнскога проФесора Лавлеја: да ће Словени, тобоже, наћи свој сиас у римској католичкој црквн, III „Пољска, Шнанија и Португалија у почетку Новога Века", I \ „Најстарији слободоумни нокрети у Инглеској" V „Племићи, краљ и народ инглески иротиву папе: ВиклиФОва реФорма", чланак највећи (132 — 244. стр.) и најзначајнијп у сваком погледу, а по лепом начину излагања разумљив свакоме, ко се иоле интерееује поучном прошдошћ; образованих народа. — ЛрУ го месго заузимљу „Одломци из историје Београда* од ненознатога нисца, који овде наставља нричање (већином но изворима нрошлога века), започето још у V, а иродужа вано у VI и VII „Годншњици*. Овде онн обухватају време од 1718. („пожаревачки мир") до 1739. г , у ком су размаку Аустријанци држали Београд и неки део Србпје у својим рукама. И ако се из ових „Одломака" внди да су заиста одломци, а не снстематично и 121*