Просветни гласник

! 006

закључи трговачке уговоре са Шведском и Пруском, јер су ове две државе биле у цвету свога развијања. Године 1785 врати се натраг у своју отаџбину и поздрави носде двадесетогодигањег одсуства сво.ју драгу Фидадедфију. При његовом додаску дочекаде су га гомиле народа са узвицима и пратиле ошнтпм ноздрављањем до његове куће. На његову велику радост беше му у нородици све добро. На скоро носле њоговог повратка изабрат је за чдана државног савета, а по том за нредседника државице Пенсилваније. То звање отирављао је славно три године. Франклин беше борац за слободу, а непријатељ сваког ропства. У овој борби он никад није иировао нити се одмарао, осем кад га нападе костобоља и обори у кревет. Па и у тој болести својој иисао јеписма скупштини сједињених држава, у којима је исту саветовао, да свима силама поради, да се уништи срамно трговина са робовима. Његова је болест расла и он је трпео страховите болове. Његов дух беше ведар,

његова вера недоколебљива. На својој самртној постељи благодарио је Богу за све његове милосги, на чак и за саме болове, које је сматрао као средство, које му нрииравља дух за виши живот. «Ја сам" — рече једном своме пријатељу — „дуго поживео и за време овога живота видео сам велики део од овога света. Оад осећам бујну жељу, да упознам и онај други свет и радосно и са детињским новерењем предајем душу великом и доброи оцу човештва, који ме је створио и од мога рођења тако милостиво заштићавао и благосиљао". У таком веровању очекиваоје Франкдин сво.ју смрт, којагајеи снапиа 17 Априла 1790 године. Цео народ оплакивао је умрлога, становници целе Филадздфије пратили су га до гроба, сва звона звонила су. Један нрост сиоменпк, ироста плоча од мрамора обележава гроб онога, који је живео нросто и несебично и који је учинио више, него многи нросдављени кнез или краљ. Он је био грађании човештва. [ће се)

ДУХНАСТАБЕ ИВАСПИТАЊА у Србијж од год. 1870. до 1882. По иевештајима иаасланичким и другим иаворима Написао Ј. Миодрагови-к нрофесор (Наставак) Сем књига, ми нађосмо много и „диктан- памтити), а то је у „диктанду". Оно има то да". Шта да речемо сад о томе ? Је ли то „преимућство" да је краће. Но оно ее пише. боље да деца уче из књпге (штампане), или За њега треба и артије, и времена, и труда, да пишу ? Чини нам се да је одговор врдо ј (узалудном), и с те је стране оно горе. Горе јасан. Шта значи „диктирати ?" Значп пп- је нарочито за сиротињу, која прво двоје сати, па после то учпти на памет, као год нема, а и трећег мало има, јер га је истрои из штампане књиге. Па је лн то боље ? шила (у посдуживању). Ако'је оно још и дуго, Свеједно је; речи су тамо, речи овамо : где дуже можда но штампана књпга, онда је оно их има мање, боље је, (јер их је дакше за- одсудно горе. Горе је, јер, место једнога,