Просветни гласник

1009

шта је сметало, и шта би каљало чинити да се настава у Хришћанској Науци поправи"? Као што се види дакле, питање је врло важно, и одговори на њега интересоваће нас иеома, јер можемо очекивати пресуду о целоме једноме предмету и користи коју он доноси у животу школскоме а преко н>е и друштвепоме. Разгледаћемо дакле све одговоре врло пажљиво. Ево шта веле опи. Директор јагодинске ниже гимназије вели : „Веома мало а готово неприметно утиче предавање Хришћанске Науке на д^х и морал ђака. Овоме неусиеху највећи је узрок у томе. што иредавач науке хришћанске преговарен домаћим и парохиским пословима ради у школи оном мером како је награђен за тај посао. Требало би ово поправљати, а то се може учинити само тако, ако се за ову науку посгави стално лице па макар и световно а не хонорарно. Од такога сталпога лица много би се више могло траашти и што се личне сиреме тиче п што се тиче паставничке вештине, јер и до сада се желело, али се због хонорарства ннје могло добити". Дпредтор ужичвениже гимназпје вели: „При свем том, што је дотични наставник особиту вољу и труд полагао при предавању Науке Хришћанске, а и остали наставници нису такође никаку прилику нро иуштали односно давања поуке ученицима на својнм часовпма, — ипак па жалост не опажа се довољан унлив науке ове на дух и морал ђачки. — Овој појави, мисли се, да су многобројни узроци, а нарочито тн, што се то исто опажа у свима друштвеним слојевима, — јер у колико се год више у школи гаји морал п хришћанске врлине, у толико се већма ван школе нотиру". Дирекгор шабачке ниже гимназије вели : „Предавање НаукеХришћанске не остаје без утицаја на дух и морал ђака ; но опет се не достиже онако повољан резултат, какав би заиста требало да достигне предавање ове науке. Узрок је томе двојак : с једне стране што је религиозно васпитање у домаћем животу нануштено, те ђади у нриватном животу наилазе на нримере, сунротне ономе, чему се у школи учи ; а с друге страее школске књиге врло су пеподесне, те да би могле јачи утисак на дух и морал ђака учинити. Што се дакле школе тиче, нужно би било, да се школске књиге

науке о верозакону простнје и удесиије напишу, са чиме би се иомогло, да деца хришћанске истине боље цојме и да ове учине јачег утиска на дух и морал ђачки". Днректор крагујевачке гимназије вели: „У колико се, но снољним знацима може примегити, Наука Хришћанска учинила је неки нанредак на дух н морал ђака..." Директор впљевске ниже гимназије вели : „У овоме питању имао је савет нроФесорски најнре да напомене да би за напредак верозаконске наставе бнло веома важно в преко нужно да се за учитеље вере постављају редовни проФесори из свештеничког реда, Јер савет ироФесорски мисли да само овај може помоћу верозакона на морал и дух ђака неограпичено утицати, који је скоро непрекидно међу ђацима, а са својом ширином знања стоји на тој висини, да је кадар цео ђачки хоризонт прегледати и све што Ј 'е у том хоризонту на корнст своје наставе унотребити. Осим тога имао је савет проФесорски у овом питању да напомене, да би било већ крајње време, да се за верозаконску наставу удесннје ручпе књиге напишу, јер садање књиге по своме језику и стилу такве су, да не само иду на штету настави пз Српског Језика, него су из истог обзнра и по саму верозаконску наставу од штете". Директор чачанске ниже гимназије вели : „Вероучптељ је изјавпо, успех из ове науке није ностигнут онакав, какав се могао очекивати. Као главни узрок овоме неуспеху даље је изјавио: да би ваљало школскеручне књиге прерадити 1 ) и тек тада би се могао задовољпти захтев, који се тражи од предавача те науке. Мисли да би требало и распоред изменити и то : у I и II разреду катихизис ; у I разреду учење и тумачење „Вјерују" у II молитва господња и 10 божијих заповеди. У III црквена историја (библија), а у IV да се сврши историја цркве. Вели, да бп с тога в; љало изучити вјерују и заповеди, што су те молптве обпчнпје н свуда се могу чути, а за историју цркве наводи, да за овај предмет ваља имати претходне спреме пз народне историје и геограФИје. ИроФесорски савег ио саветовању о начину нредавања хришћанске науке, слоашо се у мишљењу да би нрема ') Као што ое види, ова је реченица врдо нелогична, и мора да је погрешно штампана.