Просветни гласник

И ВАСПИТАЊА

природи саме стпарп и према тачној педагошкој методи, требало у предавању науке хришћанске оставити катихетичност, паместо изискивања да ученици памте поједиие паредбе религије тежити за тим, да се разуме унутарњи смисао свих наредаба религије. ПроФесорски савет мисди да се ово може иостићн, ако се у развитку представи постанак како монотепзма јевреЈског (стари завет) тако и постаиак хришћааства (нови завет). У свези са овпм назорнма проФесорски савет изјављује нотребу да се садање ручне књиге замене боље нодешеним према исказаној мисли. А из до сад казанога само собом излази, да учење на памет мора престати у овом предмету«. Директор ниже гимназије лесковачке вели : „Од хришћанске науке осетио се унлив на морал и дух ученнка". Ништа више. Директор књажевачке гимназијске реалке вели : ,Саслушав нарочпто мпшљење г. вероучитеља колегијум мисли, да предавање пауке хришћанске ма да домаће прилике и живот нису увек и свугде примерни, и ма да се и у школи предаје још и сада из књига, које су н обрадом садржпне п стилом и језиком себе одавна нреживеле, осећа инак некн унлнв на ученике. Колегијум је мишљења, да би у интересу што јачег уплива од предавања пауке хришћанске на ученике, ваљало што скорије са свим нрерадити ручне књиге за хришћанску науку, доведавши пх колико се год може у сугласност с осталим наукама и савременом науком освештаним иојмовнма". Директор горњо - милановачке гпмн. реалке од свих осталих поклонио је овоме предмету, као шго смо напред споменули, највише нажн>е и одговара овако ■ „Од предавања науке хришћанске није опажен уплив на дух и морал ђака. Нпје оиажен, нвти ће се игда . оназити, докле се год овако буде предавала иаука хришћанска. Да је ово овако, сведочи нам сав наш пови појас. Са каквим хришћанским знањем и врлинама излази он нз школе ? Ово не треба коментарисати, то сви знамо. Ништа више, но се само сетимо, како је ишло наше хришћанско (религиозно) образовање. Наша омладина прође кроз школу учећи 10—12 година науку хришћанску па на свршетку свог школовања не стече толико хришћанске смерности п трпљивости религиозне, да пе говори бар људима који ве- '

рују, да не говори њима, какоје цела зграда божанствена нука паучина, исплетена маштом човечијом. Може се често, и то врло често, наћи школовап човек где безазорно без аргумената негира најделикатније и најзамршеније ствари, на којима су се кршили и сатирали толики ђенијалнп мислноци целога света. Рекао бн неко, да је ово напредак ; да је ово иревага или јачи утицај оних наука, које стоје у опреци с науком хришћанском, на образовање п правац мишљења код омладпне. Алп све је пре, а ово није. А ако случајно и где јесте, онда је сам спстем предавања иауке хришћанске наопослен. Ово ће и бити ; и све што се не виђа ннкака успеха од науке хришћанске, крнва је сама система науке хришћанске , како се она по нашим школама предаје. Да ка;кем у кратко : шта не ваља у предавању науке хришћа?ске и како би га требало заменути бољпм... Прво и прво, данашње књпге из којих се „учп" наука хришћанска треба истурити из школе. Са истурањем књпга ослободила би се школа с једне стране катихетичне методе, која се најупорнпје повлачи у овом, овако важном нредмету; а која је осуђена науком на изгнанство. С друге стране пак п самп нас.тавнпцп науке хришћапске — ма колико неуки и невешти — навпкди би се лакше на иаметнију методу, кад само нису овакпм књпгама (и Формама) везани. За иотврду овога ево само два питања и одговора из „хришћанског катихизиса православне грчке цркве", који се учи у II рачреду средњих школа. „Цит. Какав одпошај има ова ираодредба Божија према свнма људима у опште, а какав према појединим људпма па по се?" „Одг.". Бог је све људе одредио за блаженство, па с тога је заиста свпма и даровао предупређујућа благодетна и поуздана сретства , помоћу којих сви људи могу достићи блаженство ; па по се одређени су за блажепство они људи, који драговољно прпмају благодет, коју Бог дарује, п који употребљавају она средства, која су дарована нама за спасење, п који у животу своме оним путем иду, који је Бог показао као пут којн води блаженству". (34 сгр.) „Пит. Шта значи веровати у цркву ? „Одг. Веровати у цркву значи, смерно ча-