Просветни гласник

п е д а г о ш

ствовати истиниту Хрисгову цркву и покоравати се њеном учењу и заповестима, са уверењем, да се у њој находи, управља и дејствује спасавајућа благодет коју нзлнва једина вечна глава дркве Госиод наш Исус Христос". (64 страна) „Ако и први и други одговор разумеју ученици II разр., онда се они слободно могу зваги доктори теологије. Ја, искрено да нризнам, не разумем смисао ова два одговора. А како је ђацима, кад морају ово спе на памет да уче ? !. .. Па сав Катихизис кипти с оваким питањима и одговорима. Од хришћанства нема у њему бозна шта. У њему има читава полемика у Форми питања и одговора са којима се ФилосоФија и препире о стварима, које не требају апсолутно пишта ни једном ђаку; и које немају никаке свезе са хришћанском вауком.... Износити у Катихизгсу сва сумњичења иојединих секта у неке и неке догме; све препирке светнх отаца, утиче само рушећи на дух младпћски а никако „сокрушавајући" и »сазидавајући" га. „Да је ручна књига удешена друкше у Форми приче (као јеванђеље), онда би се садржина могла слободно да прича. Овако се савршено мора научити на памет. Поврх свега овога, оно се мора научити на памет, што се не разуме.... н што је онако метаФизичко догматичким језиком напнсано. Ђак остаје ладан и пасиван цитирајући божанске истине. Он само мисли на књигу нз које је ово на памет научио без разумевања.

П Е Д А Г 0 Ш

ествари 1011

„Њхшим школским књигама раскинуто је свето писмо као исторпска целина. Са светим нисмом упознају се ђаци тек онда, кад наиђу па њега у историји, ка°» на један од најдрагоценијих спомепика дреиности човечанске; — као на један најславнпји културноисторијски монуменат! „Да се све ове мане и недостаци избегну требало би: „Унети ираву науку хришћанску у школу, а избацнти из ње догме и исторнју цркве. « Догмама није месго у школама основннм и средњим, а историјн је цркве место у историји онштој или уз догматнку на Факултету теолошком- Правој науци хришћанској јеванђеље је основа. Јевапђеље дакле у школу, са онако дивнизг језиком сриским. Кад и како треба почети са јевапђељем, то су ствари друге, које треба педагози да рашчисте. Ја их овде нећу помињати, но само наглашавам: да кроз свето писмо, и то онако целцито како је оно — а не чупкати из њега без икаког реда цитате и доказивати догме — треба омладину увести у храм где царују вечне идеје хришћанства.... На оваЈ начин могуће је лакше измирити несугласице из науке хришћанске са осталим наукама у бујном добу младнћском ; док оне у зрелијем добу, саме по себи не отпадну, а у души остаиу чисте хришћапске истине са стојичким врлинама и карактером. (Наставиће се)

Е С Т Б А Р И

реч и ства; (Н а с Исто се то може носматратн код сваког малог детета, само ако се њему не говорп сувише много, ако му се не нопушта и ако није размажено. У 19 месецу десило се с мојим дететом, да оно не хтеде да легне у постељу кад му Је заповеђено. Међу тим ја се не хтедох чи мало освртати на његову вику и плач, и оставим га у постељи да се издиже и плаче. Нисам хтео ни да га дигнем из постеље. Ја сам само блпзу стајао и пазио. На послетку оно се већ уморило, леже у постељу

У НАСТАВИ а в а к) и одмах заспа. Овим је дете увидело, да му ништа плач не номаже да избегне извршење оногд, што му се заповеди. (Ово веома нотсећа на Русовљев прнмер. Превод). Дете је већ одавно бнло сазнало шта је упутно (дозвољено и зановеђено) а шта је неупутно (забрањено), и у 17 месецу, на прнмер, већ је увелико развијена свест о чистоћи. А доцније (у 33-ћем месецу) дете пије никад иогло да гледа равнодушно ако би његова чуварица што год урадила што је