Просветни гласник

14 ПЕДАГОШ

видедо, да је тај начин иредстаиљања и изра-| жавања исти онаки, код глуво-немих у Фран- " цуској као и оних у Немачкој. Врло би добро било, да се овај оишти (интернационални) говор иомоћу различних покрета, посматрај на малој глуво-немој деци, којнма још није давата никаква настава, код различних народа : Француза, Руса, Талијанаца и других, и да се тај њихоб начин изражавања за поједине појмове наслика, најбоље ФотограФСки, н тако да се учини нриступним за исихолошко-физиолошке и лингвистичке студије. Јер, нема ниједног бољег и сигурнијег доказа да је мишљење независно од говора и речи, него што је духовни развитак и начин исказивања мисли код глуво-рођеннх, који, истина, много више појмова неједнаке садржине на исти начин иеказују него што бива ма у коме језику с речима — исто онако, као и деца са свима здравим чулима пре него шхо науче довољно речи — али опет нам ноказују разноврсним покретима (мимиком и гестикулацијама) да су образовали појмове, још пре сваке наставе и без икаквих речи. Ми ћемо овде павести неколико примера, у којима се видн како се разговарају и споразумевају необразовани глуво-неми помоћу разлнчних покрета. Један глуво-нем пита свогадругара (који је, наравно, такође глуво-нем): ,остати, ићи Т1" ? (иокретима исказује то иитање), на шта му овај одговара : „нћи ја". А то значи, кад се преведе на наш језик : хоћеш ти остати или идеш? — Одговор : идем. Глуво-нем каже : ,рука, човек, бити, јак«, а то му зпачп : човечија је рука јака. „Ловац, зец убити" зпачп : ловац је зеца убио. „Н. наочари, видети" вели глуво-нем, а то му значн : „Н, гледа кроз наочаре. „Шетати ја готов, заспати" значи : пошто сам се нашетао, заспах. „Новац ти" ? значи код глуво - немога : нмаш ли новаца ? Међу најинтересантнија посматрања ове врсте у психолошком и физиолошком смислу, које ја познајем, спада један .разговор" који се је водио између двоје-троје деце, која су још од рођења потнуно глуво-нема, а која ннсу знала да их ко год посматра, кад су се разговарала. За ова носматрања , као и за

Е С Т В А Р И

горње разговоре, ја имам да благ одарим г. директору ОеМшет-у у Вајмару, који мије дао нрилику за то. Деца којајош нису учила артикулацију (од нрилике око седме године), имају веома велики број знакова, која покретима производе и помоћу којих се споразумевају, и уиотребљују их ири разговору са необичном брзином. Она се међу собом лако разумеду, алн за друге, који те знаке не знаду, њихов је разговор исго тако перазумљив, као н кад би ко год каквнм непознатим језиком говорио. Ово долази отуда, што та деца употребљују многе поврете лица, који се у обичном животу никад не внде. Ваћ и само око глувонемог детета изгледа друкче него онога, који говори. Иогдед изгледа пажљивији, и хчуво-иемо дете нп на близу не учини онолико неаокрегних нокрета очију и контракција очних мишића, колико то чини једно дете истог узраста. које чује. Сем тога, глувонема деца много боље умеју да подражавају све видљиве покрете него деца здравих чула. Ја сам пред глувонемом децом ноказивао доста тешка преплетања прстију и различне покрете с рукама, које она пре тога нису знала, па ипак су све то одмах могла да подражавају; док, међу тим, деца са свима чулима а истог узраста, и после дугог размишљања нису бнла у стању да то оиако вешто чине као глувонема. Ово, што је код глуво-неме деце Функција подражавања много јача, без сумње је узрок због кога се нама причињава. као да она сама пзналазе и самостално стварају опе покреге, којима се служе нри саопштавању мисли, (као што вели у напред наведеном чланку ОеМгсет). Истина њих „ннко не поучава" како ће ирве знаке научити илк добити ; она их сама образују, али, у колико ја видим, глуво-нема деца то чине само помоћу подражавања и наслеђених покрета з а изражавање. И сами су знаци већином нескраћена подражавања : како је глуво-немо дете приметпло, тако и представља. »Сагласност" коју узимају неки учитељи глуво-пемих н којом би се један иотпуно неоснован, да не кажемо мистериозан принцип увео, састоји се у томе, што сви глуво неми с ночетка на сличан начнн исту ствар нодражавају. А тиме, овом са свим природном сагласношћу свију