Просветни гласник

1015

добијају једно заједничко средство да се међу собом разумеду. Пошто су добили представе, онда они комбинирају иоједине знаке на разноврсне начине, као и човек који говори, своје речи, да би тако нове представе могди исказати. Итако знади ностају све сложенији и тежи за разноврсне, те услед тога се и сами они (глуво-неми) често не могу ни међу собом да разумеду, а и више појмове могу образовати само у врло ограниченом степену. „Нптта, мртав бити, простор" све су то већ врдо високи, апстрактии, појмови. Из овога разлога са свпм нам се објашњава за што глуво-немо дете, чим научи само неколико речи говорити, одма их уплеће и употребљује при взражавању са својим покретима и одмах замењује покрете артикулованим говором, у колико овпм влада'). Посматрајући разговор глуво-неме деце међу собом, која су још од рођења таква бпла, а која нису знала да их ја носматрам, приметио сам како опи за међусобно споразумевање употребљују тек научене артикуловане речи, и ако их је човек тешко могао разумети. (Да не буду та деца онда учида своју лекцију? Преводилац). Тако је моћан онај пар изговорене речи чак и у оним случајевима, кад ју дете пе чује, него само учини оне покрете који су нужни за њен изговор. Али школовање, кроз које глуво-рођено дете мора да прође, док само научи да свеже сваку примету са својим гласовпма, неописано је тешко. У својој расправи, „Начела ј п основи за наставни план гавода за глувонеме", која се оштроумљем и јасношћу у свему одливује, вели Ђ г . (Јис1е: „Гласови и тонови , које глуво-немп у првпм годпнама услед неотичног надражаја производе, кад хоће што год да представе, тако су незнатпи нокрети, да по њима глуво-нем не може да одмах добије ни прпмету о самом покрету ; он те покрете, тако рећи, и не примети од-

Ј ) Ја, истина, нисам имао много прилике да посматрам глуво-неме; али оволико, колико сам имао, изгледа ми да је довољио па да могу овде казати, да у истини стоји ова ствар са свим обратно. II у школи и по отпусту из ове, гдуво-нем ј се радије и више служи покретима него речима. Преводилац.

мах. Али, пошто се дух глуво-немога детета | више пробуди (развије), онда оно већ примети да његовп сродници у узајмном саобраћају (споразумевању, разговору) покрећу уснеСем тога. ни оно не остаје без уплива на глуво-немо дете, што његови сродници више пута покушавају, да му нешто кажу речима, понављајући му извесне речи више пута. Ако дете пази на то, онда може научити да подражава али само оне гласове, за које су спољни покрети говори органа са свим уоч- љивп. Поједини глуво-неми могу да шчитају са уста онога који говори различне речи, и ако их не могу изговорити ; а други, опет, мало по мало дођу дотле, да могу и изговорити речи као што су „папа, мама", толико јасно, да их човек може разумети шта мисле. Али глуво-нем од рођења не може без нарочите наставе научити да подражава и све друге гласове". Један глуво-нем, који није никако поучаван, пзјавио је доцније — пошто је научио прстима да се разговара — да је он пре тога увек у „сликама" мислио. А то не значи ништа друго, већ да је он место чувених речи (код нас), и впђених знакова, који се дају прстима (код њега) употребљавао слпке сећања (представе, које је имао у памети) које је кроз око стекао за разлику својих појмова. Па и 1мчга Ђгтдтапп о којој влада већином погрешно мишљење, а која није од рођења глува и нема, могла је да образује неколико („једап мали број") појмова, који прелазе онај најнижи степен. Појмовн су ови створенп из онога матерпјала, који је добијен помоћу питања, општег осећања и мишпћног опажања („чула"), и пре него што је она научила једну врсту разговора помоћу прстију. Али она је већ умела нешто мало да говори, пре него што је оглувила и онемила, Изгледа ■ да глуво-рођена деца, која имају вид, ннајнростије аритметичке операције — на пример, 214 — 96, и 908 иута 70 (по Азсћ-у 1865) — могу да врше тек после више-го') Као што Вунт једном приликом при предавању Психодогије спомену, ова је зкепска сада остала само с једним чулом — пипааем. Овакан један ингересантан пример десно се је и с једним младићем, који је дуго време ншвео, пош го је сва чула, сем јединог пипања, изгубио. Ово ћемо саопштити за себе. Преводилац 120*