Просветни гласник

1016

дишње непрекидне наставе у артикулованом говору. Али ипак, дакле и глуворођена деца така рачунања науче и то без гласних речи, на можда и без самих слика (нокрета, којима се реч нроизводи) речи, и ири усменом рачунању и без знања писаних циФара већ само помоћу оних слика речи, које глуво-нем покретима језпка „нечујно" произведе. У сваком сдучају, и необразованп слеиорођепи могу паучитп да броје помоћу прстију, и кад се пређе 10 онда долазе дрвца (81сагЛ и Бе§егап(1о). На стотинама примера глуво-неме деце у нрвим годинама детињсгва, с којима је постуиано као и с осталом децом у том добу, која дакле нису имаЛа никакве наставе, ми са свим јасно видимо — на њиховом исказивању мислп помоћу разиоврсних покрега да се иојмови образују и без речи. Глуво-рођено дете употребљује примитивни говор помоћу покрета исто опако, као што то чини у овоме добу и дете са свима здравим чулима; оно чини свакојаке докрете и тако исказује своје мислп као и здраво дете; оно пздаје и глас од себе тако, да нико ие може нп да слути, да је глуво — све, дакле, као и дете мало, које чује. Овај природнп разговор разуме п глуво-рођено дете, у ко лико га очима може да примети. Из погледа, држањаи понашања материног опо чита њено расположење. Али оно (глуво) са свим <е рано умири, и „из пређашњих несвесних покрета, којима су осећања и мисли исказиване, развија се језик у нокретима, који у почетку није конвенционални, па чак није у правом смислу ни језик у знаковима, него неко мимичко-иластичко представљање утисака, којп су добијени од спољњег света", по што глувонем подражава примећене иокрете и држање ноједипих личности и положаје нредмета. Само помоћу ове пантомимике могуће је да се човек у неколпко може споразумети са нешколованим глуво-немим. Она, дакле, у својој елементариој Форми не може бити конвенционална, као што и Хил с правом то примећује, од кога сам ја ове податке узео. Он пише о глуворођеном детету следеће: „Детпњи глас изгледа са свим као и остале (здраве) деце. И глуво-немо дете нлаче, виче, дере се према томе у колико му је више и*ли мање непријатно или у колпко је, вели Хил,

каквом лупњавом уплашено. Па и саме умиљате разговоре, шаљива теиања п озбилЈпе нретње оно разуме и то тако рано, као и свако друго дете". Међу тим дете, пе чује ни свој нп туђ глас, и после, нпје звукњега уплашио, него потрес ; п пе обрадује се оно од умиљатих речп, него од умиљатог лица своје матере. „Често се дешава да и глувонема деца, која се подстичу и ободравају да свој глас употребљују, добију читав низ артикулованих гласова и велику количину гласовних веза, којима се она уз покрете служе за исказивање својих жеља". Она не само иоказују оно што желе, имитирају не само покрете, којима могу неку нотребу задовољити, него она још и оиисују облике жељених иредмета. Она се нри томе могу тако интелигентно понашати, да се до друге године или још и доцннје, и не опази да су глува, нарочито по очима по што она од даљпх предмета обраћају пажњу сиоју само на оне, које впде. 11о овом понашању глуворођене мале деце са свим се види несумњив Факат, да се по једине особине издвајају и у појмове састављају, и без икаквог подражавања гласове и без једне једите речи. Према томе, дакле, излази: да иримитивно мпшљење није везано за говор у речима. Али п за тако мишљење иотребан је извесан развитак великог мозга, 110 свој вероватности доста велика количина ганглијских ћелија у кори великог мозга, које међу собом стоје у тесној везн. Између непоучаваних младих глуво-немих н једнога кретена, постојн несравњено велика разлика. Глуво-нем може врло много научити помоћу наставје у говору, а кретен не може. И баш ова снособност глуво-немнх за учење много је већа — у иогледу учења помоћу покрета, — него код нормалне деце, која сва чула имају. Кад бп дете, које чује, одрасло међу глуво-немима, оно бн без сумње научило њихов језик и радовало би се што пма свој глас, алн га не би могло употребити. Међу тим доцније, кад би смо ми то дете сравнили са глуво-немом децом, с којом је оно одрасло, ми би смо по свој прилици видели, да оно у исказпвању својих мисли помоћу покрета није тако впчно и умешно, као глуво-нема деца ; јер звук би му скретао пажњу на себе, те не би могло <:амо на развитак иокрета да пази. (Ова иста, у осталом са свим природна