Просветни гласник

1017

појава, може се приметити код слелих. Сленн, који но мало виде, и ако не могу разликовати предмете оком , немају тако оштро пипање, као други, који су са свим слепи, те пе разликују ни највећу сунчаиу светлост од најгушћег мрака. Преводилац). Сва досадања носматрања о природним иокретима, које нешколовани глуво-неми употребљују за исказивање својих мисли и за споразумевање с другима, показују нам јас није пего ма какав други Факат, да се мишљење врши и без речи и без знакова за речп. 1Ја онда, абог че;'а би то здраво рођеио

дете, са свима чулима, почињало логпчко везивање иредстава тек онда, пошто паучи и.'ћ уз учење језика (говора) ? Иросто за то, што човек сматра, да он више не мисли без речи, иа на основу тога нзводц са свим погрешаи закључак да нико не може мислити без знања језика (говора), н чак, да ни он сам није могао мислити док није научио говорнти. Међу тим у истини стоји друкче. Није се разум створио говором, него је разумом створсн и развијен језик; иа и садањег човека дете доноси на овај свет много внше разума него сиособностџ за говор а .

(Наставиће се)

„КОСИЦИВ1Ш ИЛИ РЕАЛИЗАЖ?" студжја о школској настави при оиштем образовању

Сводећи опште образовање, на дакле и познати трогуби развитак на оно, што јесуштина питава о месту човекову у природи имали смо на уму нарочито потребу ваљаног општег образовања и његов значај. Проа>есионално образовање, ма какво опо било, у ствари је занат, који служп неиосредно човековим занатским циљевима: оно није мера човекове интелнгенције. ПроФесионално образовање увећава у неком специјалном правцу умни развитак, али тек опште образовање свестрапо развија човека; с тога оно и има велике важности за нрогрес и цивилизацију. Што год је ово образовање свестраније, то је и целокупна дивилизација већег стуиња. Ако је увиђавно, да је образовање само физички, умни и морални развитак, то се по себи разуме, да напредак зависи од онога, што највећма чини свестраним тај развитак — а то је опште образовање. Поред сваког другог образовања треба да је в опште образовање основано на оним састојцима, помоћу којих се може ма и у малом огледати код човека — цела наука. Тај основ је поменуто велико пнтање о човековом месту у природи. Узети опште образовање као веома важно не само са сваког школовања човека, већ у наколико и за целокуини напредак друштвени

онравдано је баш с тога, штоје оно основано на овом велвком иитању. Циклус школовања основаног на оним наукама, које ћемо доцније одредити за ово образовање, доноси човеку на првом месту познавање осцовпих природних и социјалних закона и знање великпх истина, којима је изражен историски процес његовог напретка и развитка. Тиме се у образовању задовољавају два најважпија Фактора, која иредстављају умно и морално образовање. Њима је дакле одређена хармонија и свестраност у образовању, са чега оно и јесте оиште. С друге стране у таком образовању ова два Фактора немају онакав међусобин значај, какав им се обично нриписује. Њихов међусобни однос и њихов значај за образовање показ\је велике разлике. 11ри свем том веома много стоји до тога, како ће се гледати на њихов одпос. 0 самом моралном образовању ми имамо један, колико дрзак, толико, надамо се, још више оправдан назор. Обично сеузима, даје морално образовање само васиитавање у моралним навикама, 1 ) ала је несумњиво, да је то самоједан део моралног образовања, део мањи, који у

Ј ) Из тог разлога миоги и говоре само о моралном васиитању. Међу трм појам морално образовање приличнији је, јер је шири.