Просветни гласник

1018

класицизаи или реализлм

свему зависи од свог корелатива, моралног идеализма. Овакво дељеље морадног образовава чинимо из важних разлога. Оно, што ми разумемо под морадним идеализмом, претежпије је и особито важпо за опште образовање — то је управо социолошко образовање; иознавање социјадних закона, односа и па том основу добијање иајвећих идеада, о људској среКи. Крајњп диљ свекодиког морада је у ст»ари срећа. Према томе нај ■ већи идеадизам, најчистији морад лотиче из студија о усдовима среће — социјадних односа и закона. Највиши морал дакде је онај који чини да људи стеку идеадне ногледе о односима у друштву. Позитивна ФилосоФија види тај принцпп у алтруизму, који принции у неколико и само хрпшћанство псповеда. За тај морадни идеадизам потребно је дакде нознавање социолошких факата, а то иоказује, да је за развитак највишег морала потребно стварпо знапе из свих онпх наука, на којима се он развија (а то су, као што ћемо и доцније видети, социјадне и природне), другим речима умни развитак и умно су соп<1Шо зше ^иа поп самом морадном. Шта значи ово? — Према усвојеном систему шкодовања најприлнчније је место оиштем образовању у средњим школама, као што су гимназије код нас. Кад се и говори о општем образовању, већином ее и мисле гимназије и такви заводн. И све остале шкоде дају до душе у некодико и општег образовања, али су гимназије нарочито за то одређене. Ако дакле схватимо опште образовање онако, како смо га ми узели, п ако га задржимо у тим средњим шкодама, онда ће бпти јасно, да је за опште образовање у тим шкодама најважније умно образавање и умни развитак. Ово је веома важан Факат. Умно образовање оснива се на позитивном, стварном знању и стварннм наукама. Нема ничега, што би њега усдовљавало и од чега би оно зависидо. Није тако с моралним васиитапем. Морадно васпитање моасе нмати апсолутног, неусдовљеног значаја само донде, док не наступи веће „искуство", веће познавање реадних наука. То васпитавање има свој га18оп <1е(те само у нижим школама и нпжим разредима у гимназији, доципје потребно је већ нешто друго. И не само то. Врдо је важна чињеница још и то, што у опште морадитет зависи од многих других

погодаба. Има ваздан, тако рећи, „урођених склоности", које одређују човеку још у детињском добу оно, што би се могло звати доцније морадним образовањем. Сем тога и потпуно одрастао и шкодован човек стоји под утицајем друштвеним; у толпко впше тога има у раном добу. Све то чпни, да морадно васпитавање не може бити по своме положају онакав образовни Фактор, као што је умно образовање. Моралним васнитањем иде се на то, да се створе још за рана навике на врлине. То је и корисно и иотребно. Али у цикдусу општег образовања то је само прва адка, коју не помрачује друго што само дотле, док је чисто њена влада; брзо доцније замени се опо много замашнпјпм, по својој природи, моралним идеализмом, који је много више осиован иа самом умиом образовању. Један погдед само на суштину морадног васпитања даће нам згодаи крптеријум. Све врдине, које чиие бптнп део моралног васпитања, можемо рећи, дају се редуковати на три кардинадне врлине: разумно чување својих интереса, нравичност и љубав ирема друштву.') Прва је врдина у основу егоистична, и ма да је њена морална страна у некодико помешаиа с „искуством", опет се она може најраннје развпјати, поштп за орпјентовање према разумном, умереном и т. д. не треба сувише знања. Њени су варпјетети: марљивост, умереност итд. Правичност је врдина која игра важну улогу у нашим социјалним односима. Импудс ка гајењу ове врлине добија се из оног истог разлога, из кога потичу , и казне, којпма се смера на одржање правде. И ова дакле врлина може с неким маднм трудом бити гајена и у ранијем васпитавању (образовању). Трећа кардиналпа врлина, ма да још спада у овај део моралног образовања ипак више спада у оно морално образовање, коме је основ неко одређено позитивно и стварно знање. Та врдина је љубав према друштву. Њени су варијететн иожртвовање

') А ВаЈп их овако назива: К1и§;11еЦ (енгл. ргидепсе) или (( ег1еис111;е1:е Вег&скзЈсћМбЈипг* с1ек е1§епеп Јп^егевзез" КесШсћкеЦ ос1ег. СгегесћН§'кеЦ ипс1 \Уоћ1\Уо11еп. Егхјећип^ а1з\У188еп8Сћа{1 нем. прев. [_,е1рг. 1880. р, 4 20. Мислимо, да смо горњом класификацијом у неколико сиецијалније обухватили иоједине случајеве ирема природи морала и човека.