Просветни гласник

1019

оданост, доброта, сажаљење, доброчниство, Филантропија итд. У добу без ,искуства"' то ће рећи, без иозитивног знања ова се врлипа само у неколико може развијати. Иначе ова врдина диља на адтруистичке морадне појмове, и зато је за њено развијање потребно да човек већ нма неког умпог образовања из социјадних наука, да свесно осећа потребу, да и сам дела у том смнслу. Само дакле у зрелијем добу може се развијати како ваља ова врлнна. Да би се она раавила треба изнети иретходно еоцијалае мотиве, којима се може она развити, атовећзначи, да је ова врлина тековина вишег моралног образовања. основаног на умпом. Бен и сам помиње како је за добијање овог највишег, алтруистичког морала иотребно знати социјалне односе, а и то сиада у најопширнију област социологије и ФилосоФије, које немају одређеног места у настави. Студпја узајазгних одиоса између оца и сина, господараи слуге, владаоца и поданика, има прнзнати морални значај и може се у том нравцу настављати".') — Шта показује све ово? Показује, да за морално васпитање има само неко извесно доба, у коме је оно илп иретежпо или тако битно за образовање, као што је бнтно умно образовање, даље, да чак и једна кардинална врлина, лоја би се још могла тим васпитањем развијати и у њ' рачупати, већ претпоставља пеку спрему, потребиу нарочито за онај други већи део моралног образовања — морални идеализам. Студија дакле реалних зпања доиоси собом и развитак моралног образовања п то највиших моралних иачела. За опште образовање, дакле, највише значаја има умно образовање. Еао врло уочљив Факат изишло јс то, да се и ова иитања могу задовољити оном круном правог општег образовања, питањем о полол;ају човекову у ирироди. Смисао нашег резоновања најбоље се огледа у покушају, да га ирименпмо на школе. Узмимо их на око. Према захтевима, које треба да испуни један образован човек, п према ономе што је сваком човеку цотребно па да се може одати каквим стручним студијама, егз1.стенција таквих школа, у којима се добија оиште образовање, п оиравдана је ц потребна. Иоменули смо, да су такве да1 ) Етећипу а18 \УЈззепзсћа{1. Бејрг. 1 880. 425.

нашње средње школе или махом гпмназије. Несумњиво је, ако се стане и одобри наше гледиште, ио коме је за опште образовање нарочито важно умно образовање и ако се пристане, да је у том погледу прва и најиреча нотреба обучпти се стварним знањем, онда је логпчка последица да се и на сам задатак гимназија мора гледати консеквентно томе гледишту. Ми смо се доисга и морали дотаћи тога задатка а у исти мах и самог питања о наставном нрограму и иринципима, па којнма се он мора извести, ако је онравдано основно гледпште на онште образовање. Наш закључак о моралном образовању и моралном васиитању, као делу моралног образовања, могао би изгдедати Фантастичан и нетачан кад се пе би добро разумео сам задатак тих школа као што су гимназије, које су но природи доиста и најудесннје за тај циљ, који се ностиже општим образовањем. Али се ми не бојимо, и желимо дати и разлога томе. Појављивада су се и у нас у штампи мишљења, која су циљала на реоргапизацију наших школа; пратиди смо нарочито смисао њихових реФорама, ади нисмо могли у многих усвојити ни основне погледе : какав треба да је задатак гимназија и средњих шкода у опште. Толико је арбитрарпо ово питање и толико клизаво. Једно тако гледиште узимамо, као пример, на око. У својој једној беседи : класичка настаиа у нашим гимназијама, г. проФ. Ј. Туроман изјашњавајућн се за један („кдасички") правац у гимназијама и онштем образовању, мисли : ,да је задатак гимназијама, да своје питомце учине саособним за изучавање наука и да развијају и негују у њих хумана осеКања* /) Исту мисао, само још више детаљисану, и са истог гледишта пзречену находимо и код једног нисца у „Цросветном Гласиику" од године I. у чланку : мисли о реорганизацији гимназија, где писац, који јг као члан иросветног савета суделоиао у грађењу данашњег наставног плана за гимназије у Србији, овако одређује задатак гимназија: „не може бити жељена мета, да се у гимназијама само тако звана реална зпања пегују, но далеао већи ) Класична настава у нашим гимназијама. Гоиорпо иа Си. Саву 1 88 4. г. Ј. Туро.ман, Београд 1 88 4. стр. 2.