Просветни гласник

1020

класицизам илгг реализам

задатак има гимназиЈска настаиа, и тнј се састоји у буђењу и јачању духонног дара за хуманитарне цељч, схватање и тежњу за науком. — — — Дакде није иаука, сама за се посматрапа, она мета, којој се тежи и коју ученици имају задобити : но способиост за примање науке из уиутарње своје слободне побуде' (Др, Ј. Валента). Очевидно, ми не мислимо овако. Гимпазије и сличпе им школе, налазећи се између основних школа и унирерситета 1 ) јесу школе општег образовања и припреме за университете. Први дакле задатак мора им бити, да, негују опа реална знања, на којима се оснива опште образовање. На са свим секундарно месго долази све оно, што би вршпло као неки чисто васпитпи утицај, и па што циљају горња мишљења. Морално васиитање у оном смислу, у ком се оно врши у овом добу школовања (н. пр. у основним школама) може имати свој неослабљеп утицај и бити важан Фактор у настави само до оног доба, у коме је настава сиромашна са реалним знањима, на којима се оснива цело опште образовање. Не, да је оно штетно, већ иросто је само за ннжи стуиањ развитка карактерно. У доцнијем добу, то јест. у старијим разредима битни је Фактор у иастави оно, што чини умно образовање, а за то су неизоставно иотребна — реална знања. Тек на њиховом основу ствара се нраво и потпуно моралио образовање у облику моралног идеализма, за којп смо номенули, да је непосредна фупкција студија по социјалним иаукама. Сташгти у задатак гнмназија.ча — обучававање реалним знањима и давање умногобразовања, које је најглавније и за опште образовање : оправдано је варочпто п с тога, да бп се избегао ирекор, који НихЈеу чипи својим земљацима, што сврше гимназију. Енглеска је, вели он, земља највеће литературе> иајвеће индустрије и највеће аултуре. Тај ирви, V Овако је код иао, а гај јо ирииЦип усвојсн од Немаца, код којих јс у осталом понајбољи сиитем школоваша.

енглески, народ, који је учинио толике успехе иа свима иољима, и који за то с правом треба да тражн, да његовн синови не заостану иза оцева и дапашње цивилизације, може даиас овако рећи својим сиповима: ,На рачун једне или две хиљаде Фуната нашег, мучно стеченог новца, мп посвећујемо дванаест ваших најдрагоценијих годппа школп. У школама ви ћете се иомучити. или бар узмимо. да ћете се номучити. Али вп у њима нећете иаучитп ништа, што би за вас било најпотребнпје да знате, кад оставите школу и уђете у практичан живот. Врло је вероватно. да ћете се бавити ирактичним радњама, али никако нећете знати, откуда се и како пропзводи и добија неки трговачки артикал, нити ћете знати разлику нз.чеђу извоза и увоза, ни значење речи „капитал". Ви ћете се, врло лако, настанити у некој колонији, али пећете знатп, да ли је п. ир. Тасманија део новог јужног Уелса или обрнуто.... Ви ћете можда доћи у нашу доњу скупштипу (доњн дом, ћоизе о!" сопхтоиз). Имаћете да градите законе, које ће благосиљати или клетп милиони људи. Али у школи ви нисте чули ни једне речи о политичкој организа ције наше земље; значај контроверза између застуиника слободне трговине и иротекциониега пећете нпкад знати ; нећете ни толико знати, и да пма некаквпх — економских закоиа".') Ови Факти су веома иоучљиви. Из њих се види, да је суштина општег образовања, које се добпја у гимназији, управо умно образовање; задатак гимназијаје дакле да потиомогну и створе тај умни развигак обучавајући стварним знањем. Тек тиме иснуњено је све оно што би се још могло тражити од њих, и на шта смерају поменута мишљења о самом задатку гимпазија. С тога гледншта, дакле, стварном се наставом иде иа руку и самом моралном образовању, па дакле и комнлетном општем обј)азовању. 1) 1,ау беппопв, а^Шгеззев апд геу1впв, 1)у Тћотав Непгу ПихЈеу, 1јОпЈоп , 1 8 72. Р- /ј - • (Наљтаииће се)