Просветни гласник

КЊИГЕ И КЊИЖЕВНИЦИ

КЊИГЕ И К

Нови речници Фрање Миклошића. За дуго ће имати ведику вредност у свима словенским књижевностима два новија списа чувеног учитеља и оца данашње словенске лингвистике и Филологије, Фрање Миклошића, а поименце: 1.) ^Ераткхп словарг шести славлнскихв лзнковЂ^русскаго ст> церковнославлнскимт>, болгарскаго, сербскаго, чешскаго и полвскаго), а также Французсхиви нЉмецкш" подђ редакц1ево Фр. МиклошиКа^ч сарадњу В.Никољског, Ст. Новаковића, А. Маценауера и А. Брикнера), В4на, 1885., 8., стр. 955. — и2.) Е1уто1одГзсћез \УбНег1)иск с1ег к1атГ>сћеи бргасћеп" уоп Ргаш ШШошк, \У1еп, 1886., 8., стр. 547. Док је први од ова два речнвка рађен но туђој поруци и удешаван за најнречу практичну потребу, те се од њега не може ни тражити да задовољава све захтеве оштре научне критике, — дотле је други, тј, етимолошки речник свих словс-нских језика, посао капиталне вредности за науку о језику словенских народа. Њиме управо Миклошић завршује своју давно започету научну зграду словепских граматика: он ће бити неизоставна допуна Миклошићевој „Упоредној граматици словенских језика", чије су четири књиге (Ваи^1ећге, II изд., 1879., — 81аттМ1с1ипс1з1ећге, 1875., — \УогШк1ш1§81ећге, II изд., 1876, 8уп1ах, 1868.) ученом свету довољно познате и сваком словенском граматичару преко потребне. Као што је Миклошић овом граматиком, он ирви међу Словенима, научно обрадио и утврдио законе гласовима, речима и реченицама свих словенских језика, тако је овим најновијим речником иоказао: прво, колико је лексично богаство појединих словенских језика, друго, колика је сродност у речима и њиховом значењу између ових језика и, треће. колика је у ком сдовенском језику позајмица туђих речи из језика оних разних народа, с којима долажаху у додир поједина словенска племена. Разуме се да би овај словенски етимолошки речник био бољи и потпунији, да поједини словенски народи имају боље и потпуније историске и описне речнике својих језика. Али је и овако, поред непотпуности и сиротиње која влада у овом погледу у већине словенских

ИЖЕВНИД И

литература, посао Миклошићев изврстан и хвале достојан. Не могући овде говорити опширније о томе, како је овај речник уређен и како се њиме треба служити, поменућемо само то, да је он поглавито намењен стручњацима, тј. оним словснским граматичарима и лингвистима, којпма је потпуно у власти наука о језику барједнога словенског језика> а с тим и савршено знање старога словенског, пошто је основа овде узета „прасловенска,« тј. оно стање језика и речи, које се аретаоставља као заједничко свима језицима словенским, и живим и мртвим. Пошто се без „старога словенског" језпка не може замислити граматика ниједнога данашњег словенског језика, то је свакоме словенском лингвисту нреко нотребан и Миклошићев „Бехшоп ра1аеоз1оуешсодгаесо-Мтит" (Беч, 1862. — 1865.), до сада најпотпунији и најбољи речник старога (иди „панонског") словенског језика, израђен по свима,пре 20 година познатим и на свет издатим, споменицима старе словенске литературе. Подупирући и красећи сјајну граматичку зграду свесловенску као три велпчанствена стуба, ова ћетри речника Миклошићев1 (,стари словеиски", „шестојезични" и „етимолошкп") на себи држати и до века свету показивати непостижну славу слављенога научника. - Умесно је овде поменути још и то, да је III део Миклошићеве „Упоредне граматике словенских језика" (тоје „\УогШШип§б1ећге)" још прошле године почео излазити на руском језику, под именом „Сравнителвнал морфолопл славанскихЂ дзнковђ " : преводи Шлнковг , а носао надгледа проФесор Романг Врандтг, која на много места и своје напомене додаје, те често умесно, а гдешто и неумесно, нсправља Миклошићеве ноставке. До сада су пзишле три свеске овога превода, у којима је наука о облицима старога словеиског, словеначког, бугарског, сриског, малоруског и руског језика. Свети Ћирило и Методије. Ланска свечана прослава, по свима словенским земљама, хиљаду-годишпега дана од смрти св. Мегодија и сувише је умножила и дотле богату литера121