Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕГШХ

читатп ову азбуку, она је доста пепрактична. Јер, и при образовању слепих свакад се гледа, — и то је у њиховом интересу — да се они у свему што више приближују окатима, те да овако долазе у што већи додир с њима. Сем тога, у Галовој су азбуци многа слова међу собом слична, те је слепоме гешко да их при читању разликује, а тиме се спорије чпта. Слова су у овој азбуди направљена од троуглова и четвороуглова, а многа са супротно једнаким угловима (троугли). Овом азбуком слепи могу п да нишу, притискујућп гвозденом писаљком по дебљој артијп, на којој с друге стране изађе свако слово опипљиво, и за слепога читко. Али за окатога нису могли ништа забележити том азбуком, пошто се у њој слова доста разликују од оних којима се окати служе, те ови нису били у стању да је читају без претходна веџбања. Сем ове азбуке, доцније су се још више разликовале од обичне азбуке, којима се окати служе, те по томе су још неподесније биле за преписку с окатима. Међу оваке азбуке спада и тако звани „стенограФски систем" од Т. М. Јиисав -а у Лондону. У овој су азбуци слова направљена од мањих и већих полукрутсва, одвесних, косих и хоризонталних црта, и знакова, који личе на целу ноту. На иример, а се означује у тој азбуци овако); н овако р косом цртом с десна на лево /; т положеном цртом —; х целом нотом 9 итд. Са овом азбуком сличан је и „Фонетички систем" од Ј. Н. Ггеге-а у Ливернулу; јер и овде слова се састоје нз црта у разном иравцу, кукица и полукругова. Овде, после, долази и Мооп—ова азбука, која се од претходних само у томе разликује, што су завођене и многе друге, којима су се слепачке школе у Енглеској служиле. Но ове су У њој многа слова по мало слична са малим латвнским словима, којима се окати служе, и у толико је ова азбука, која се назива и Мооп-ов систем, боља и подеснија од ирвих. Сем ових азбука, у енглеским сденачким школама у доцније време употребљавали су и тако звану избодену азбуку, коју је најпре УДесио директор бечке слепачке школе, Клајн. У овој су азбуци обична латинска слова, само им је облик у неколпко упроштен, и 1'ооле су шбодена. Иомоћу њих се не само

штампају књиге, које слепи могу прстима читати , него и сами слепи могу њима да пишу, или боље рећп, да избадају слова па артији. Слепачке школе у Енглеској већином су | се развијале са свим независноједна од друге. Међу њима није било у нрво време никакве везе, нитије бнло какве опште и заједничке контроле над њнма. И за то је свака школа бирала н употребљавала за своје ученике онај азбучни систем, који се је учинио као најбољи њеним наставницима. Па тако је било и са настанним средствима у другим предметима. А ово је, наравно, јако сметало, да се умножи литература за слепе; јер штампање књига са опппљивим словпма п онако је много скупље него штампање обични м словима за окате, па кад се број читалаца сведе само на једну школу и само на оне слепе, који у тој школи уче, онда такве књиге морају бити још и скупље, и сиромашном слепцу неће бити могуће да их набави. Сем тога, и саме школске бпблиотеке морале су због тога оскудевати у књигама. Тек аоследње време образовали су слеаци једну друштво у Аочдону, коме је, поред осталоо га, и то задатак, да прати целокупан развитак на тифлопедагошкој области, да се стара за набавку најбољих наставних средстава и за ширење најбољих метода у настави. На тај начин, ово друштво служи као центар свију слепачких школа у Енглеској. Већ је напоменуто, да су прве сленачке школе у Енглеској више личиле на радионице него и на школе у оном смислу, у коме је Хај ову установу подигао, и у коме се и данас она сматра. У Енглеској су у прво времевише обраћали пажњу на стручно него на опште образовање. Шта више, на многим местима занат се сматрао као једина спрема, коју слепац треба да добије. Но у доцније доба почела се је све већа пажња обраћати на интелектуално образовање , те је тако оиште и стручно образовање сдепих дошло у равнотежу, школа је онда давала слепоме на првом месту сва она знања која се рачунају у опште образовање, а тим учила га каквом занагу, којим ће се слен по пзласку из школе заниматп. Као стручна спрема слепих били су разни занати, а у последње време узета је још и музика. Чак неке слепачке школе и не уче своје ученике