Просветни гласник

КЛАСШШЗАМ ИЛИ РЕАЈИЗАМ

вљање, где се често једне нсте ствари ио 5—6 пута на часу нонове, нлн управо онолико пута, колико ђака говори ? 11а онда и сама понравка писмених радова шта је друго пего нонављање, само наравно непотпуно и несавршено ? Ако је дакде истина то, да је често понављање знак да је настава рђава, као што г. Миодраговић тврди, онда је логичео и то мнслити да ваљани наставници (у какве он највише себе рачуна, кад онако радо говори о дневештим наставницима)" своје ђаке никад и не морају пропитивати, па ни писмепо нити им ма каквих оцена давати, а најмање морају ђачке задатке поправљати ; јер на што је понављати (а усмено цропитивање је понављање), кад је наставник још напред уверен, да је учинио све, што

је за папредак наставе требало да учини? Ако ли је усмено нроиитивање потребно, а о том сумње бити не може — онда на што бацати дрвље и камење на тражење, да се ово понављање сиоји не само са усменим него п са ппсмении пропнтивањем, са ех1етрога1е? Али ја сам још напред показао, да ово попављање пред нисменп задатак и сам г. Миодраговић тражи, где вели, да ваља све „довести у свезу и начинити једну целину и нреглед њен, па тек онда прнступити нисменом раду" ; што пак он ово доцније пориче, има се прпписати или његовој заборавности иди ма чему другом, али никако томе, што бн он имао ма каках разлога да на ово понављање напада. (Свршиће се)

„К ЛАСИЦИЗАШ ИЛИ РЕАЛИЗАШ?" студија о школској настави цри општем образовању

(Н а с Ако се нође од тога да је ноказано опште образовање непосредно ваашо и иреко потребно сваком школованом човеку, онда ће бити јадан и сам карактер гимназиске наставе за то опште образовање. Према нрироди тога образовања за њ је потребна на првом месту настава из оних наука, које тумаче у природи н социјалне Феномене. Тај захтев задовољавају пре свега - ириродне науке (разумевајући под њима и физичке). Нриродне науке: јестаственица, биологија са својим гранама, на онда Физика, хемпја и геологија, као науке, у којима се налази највећи део онога „ философског " питања, чпјим елементима ваља да се врши опште образовање, најпретежпије су, да буду центар, језгро гимназијске наставе која се хоће за оиште образовање. С две је страпе то оправдано: с гледишта њиховог односа нрема целокупној науци п с гледишта на методе, којима се оне служе. Што се првога тиче, оне су послужиле готово свима наукама као базис, на коме су ове могле зидатп своју научност п егзактност. На темељу природњачких истина подигла се целокупна данашња

а в а к) наука, целокупна култура. С друге стране, нриродне науке имају п једну васпитну особину, коју ниједна друга наука ни дисциплина нема. То су њихови методи: иос.матрапе (са експериментовањем), иоређење и класификација, дедукција и верификација .*) У добу, у ком се добија опште образовање, не само што су важнн ови прерогативи природних наука с васпитне стране за сам дух, него су још и нотребни. У природним наукама главно је конкретност, која у служби индуктивне методе, као искључно прнродњачке методе, најрадакалније гимнастише и развија духовне способности, нарочито пак способности које служе човеку на то, да и сам постане самосталан иснитивалац, било радећи на науци, било ма на каквом нослу — што повлачи недогледне корисне последице. Исто тако карактер ваљаног онштег образовања, које има да служи као основ Ј ) 0 овоме види леп чланак Ои (;ће едисаНопа1 уа1ие о!1ће па(ига1 ћЈвЈогу всјепсеа (о васпитној важности природних наука) од Них1еу у 1-.ау зегтопв, аддгезвев апд геУ1е\Ув ћуШтзеН. 1 ј ОП<1. 1872.