Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

3

вића; свеска I Перо КоњевиК народни добротвор , написао Др. Илија Вучетић; свеска 6. Живот Бенијамина Франклина, написао Андрија Матић" — чослао ми је Главни Просветни Савет две књижнце, да их пр,егледам и оценим: вреде лн, да се откупе за поклањање добрим ученицима наших школа. У више оваких прилика ја сам Главном Просв. Савету казивао своје мпшљење: да је набављање књига за поклаљање ученицима на овај начин са сваке стране више штетно но корисно. Више пута сам то своје мишљење и опширно разлагао; и један пут сам, као члан нарочпте комнсије за то, казао и који би био најбољи пут и начин, да се дође до добрих књига за поклањање одличрим ученицима. Према томе своме, Главном Просветном Савету добро нознатоме, мишљењу ја бих и сад рекао : поменуте горње две књижице не треба да се откупе, јер нису писане ни удешаване за ону сврху за коју се откупљују. Ну пошто је моје мишљење о томе остало у Главном Просветном Савету само мишљење и мој предлог о књигама за ноклањање само предлог; пошто се књиге за поклањање набављају још једнако на сваки могући начин — но нотреби из књижарнице, по поруци, но понуди итд.; пошто се и за номенуте горње две књижице тражи моје мишљење не према ономе моме мишљењу или према какоме за то утврђеноме правилу, већ према уобичајеиоме откупљивању; но што се данас још једнако откупљују књиге за поклањање према релативној њиховој вредеости у опште: — то ћу и овим двема књижицама казати оно, што се мислим, од мене тражи, а то је:према књигама, каке се данас откупљују за по- ј клањање, вреди ли и ове откунити. А ово што сам напред рекао, сматрао сам да ми је дужност била рећи, и понављаћу то и од сад вазда у овакој прилици. И још ћу и ово сад рећи : по садашњој практици откупљују се махом оне књиге, које се саме понуде. Нека се од таких књига учини и најбољи избор, опет то стоји, да оне грабе и отимљу ред, место и буџет оним књигама, које се саме не нуде, а којих јамачно има доста добрих, а и бољих од оних наметкиња. Ово је бар са свим јасно; п ако се што друго и што више није могло до сад учи-

нити може се већ једном учннити то: да се свима таким понудама учини крај и да се потреба набављања књига за поклањање подмирује избором из свеколике наше књижевности. Поменуте две горње књижице пак вреде да се откупе према књигама каке се данас откупљују. БиограФије знатних и заслужних људи вазда су биле корисна и препоручљива лектираза омладину. Ове две биограФије имају још и то добро, што једна (Франклинова) говори о животу, који је одиста достојан угледања и дивљења и који својом ведром садржином може само благотворно дејствовати надушу младога читаоца, а друга (Петра Коњевића) говори о животу, коме је садржина једна српска врлина, данас тако потребна тако ретка. Још је овим књижицама и то добро, што нису простране, те се лако могу прочитати и запамтити. Мана им је то, што — и ако су »књига за народ* — нису ни стилом ни језиком удешене за омладинску лектиру. Ово нарочито вреди за књижицу „Живот Венпјамина Франклина", у којој има и непријатних граматичних погрешака („увидио" „насљедницима" „радио на тим", „приволу" и т. д.). Али у тим својим манама оне, на жалост, нису горе од осталих, које се за поклањање набављају; а садржином су од многих много боље. 1. Октобра 1886. Београд. ј^ВЕТ. јЗУтЛОВИЋ, Одлучено да се и једна и друга књпга могу откупити и употребити за поклањање ученицима осповних школа почињућп од III р. основне школе па на више, и да се обе могу ирепоручити за књижнице основних школа. ГеФеренту је одређен хонорар двадесет (20) динара. VI Саслушан је усмен реФерат г. г. Љубе Ковачевпћа и дра В. Вакића о поправкама у .,земљопису за VI. р. основне школе" од г. Влад. Карића, које је писац извршио у своме делу по ранијим примедбама Главног Просветног Савета, и поднео га поново Савету. 1*