Просветни гласник
4
КАРАКТР.РНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРШЕ
После иодуже дебате у којој је већина члапова учествовада са 8 иротиву 4 1'ласа одлучено је : да се дело поново врати нисцу те да у њему поред извршених поправака по примедбама г. г. реФерената извршп и друге понравке по примедбама, које је на дело учинио Главни Просветни Савет. Само ће огнасти примедба, по којој је захтевапо од ипсца да одступи од наставног програма нрп излагању матерпјала. Нове примедбе, које су сада у овој седници учиаене, имају се такође доставити писцу, да по њима дело поправи. VII Саслушан је усмен реФерат г. Драг. ГГлајела члана дпсциилипарног одбора по делу крпвице ЈосиФа Апђелнћа бив. учитеља међуречког, који је молио да се нопово примп у учитељску службу. Са 9 нротпву 3 гласа одлучено је: да се Јосиф Ацђелић може прнмитп поново за учитеља.
С тпм је састанак закључен.
КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по А. Б. (Нас! Тусен Дувертир 1 Тусеи Лувертир, сиротан црпац, који се снојои даровитошћу узнео до чудиовате висине, родио се у северном делу острва СанДомннго године 1745. Он је одрастао као и остала црначка деца, т. ј. без пгколовања, и васпитан је само у томе да се боји свога господара, коме је судба нредала у руке његов живот и смрт. Као младић добио је стада свога госнодара да их чува, и сад се већ у њему упознала даровитост, са којом је посматрао разне предмете и којом се јако одликовао од својих суплеменика. Без упутства, без потпоре од ученнх људи, сам самцит из жудње за науком, изучио је, са бескрајним тегобама, почетне основе сваког знања — читање и писање. Еад му је ово исиало за руком, он није престао да свој дух и даље образује. Он је узимао књиге из библиотеке свога господара, непрестано је учио и своје знање проширивао. Внање, које је себи на овај начин прибавио, задоби му не само дивљење и поштовање осталих робова, него обрати пажњу и управитеља добара, који на срећу Тусенову беше благ и
ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у)
добар човек. Оп потпомагаше Тусена у његовом труду око учења, ослободи га тешких пољских радова и поправи му његов положај тиме, што га узе за свога кочијаша* То беше велико преимућство, које је Туеен поред осталих робова уживао, јер ово место било му је згодније за живот и давало му је прилике да више учи. Еако је Тусен осећао велику милост свога господара, и како је он умео да цени сва добра, која му је он чинио, показало се доцније, кад су Црнци отпочели борбу против тираније белих људи. Место да свога господара убије и тако да се отресе дужности, да му је благодаран, као пгто су то учинили многп Црнци, он је не само са опасношћу за свој живот избавио свога господара, него га је и доцније потпомагао, и олакшавао му његове бриге и терете у животу. Између осталих одлика из ранијег живота Тусеновог на Сан-Домингу најважнија ј е љубав према животињама и његово неисцрпно стрпљење. 0 овој његовој љубави према неразумним створовима прича се гомила примера, који сви представљају срце пуно љу-