Просветни гласник

веома тешко, лако рђа на ваздуху, и с тога се брзо квари. Међу тим је алуминијум и дакши од гвожђа (оно има запреминску тежину 7,2 адуминијум само 3, 5) и много се лакше тони на (700°, а гвожђе на температури два иут већој, на 1500°). Уз то је адуминијум бео као мдеко, а сјајан као сребро (са сребром је једнак и но тврдоћи), јасна звека и згодан за подитуру, те и спољношћу својом надмашује гвожђе. А пошто и њега има у ирироди врло много као и гвожђа, то кемија одавно тежи, да се љегова производња н нрерада одакша, те тиме и његова употреба што већма умножи. Једина и до скора несавладљива препрека овој тежњи бида је у томе, што се до сад алуминијум врло тешко могао извлачитп из иловаче и других му једињења, те је стога, ипоред велике му раширености, био врло скуп. Ади је у најновије време и у овом погледу учињен знатан нанредак, и то у земљи данас највећих проналазака, у Америци. Тако је бердинско друштво за унанређење индустрије претресало ту недавно ресудтате, добивене најновијим начином Фабрикацнје алуминнја: тај нови процес, којпм се долази до јевгиног алумгснија , измислио је кемичар Сого1ез у Фидадедфији. Берлински доктор Мећпег нодносећи номенутом друштву извештај о томе, нризнаје да тврђења америчких научника нису нимадо претерана. Цомоћу Сименсове едектричне топиоаице, коју је усавршио Солу1ев, сада се може добити само за 5 до 6 динара кидограм адуминија, готово чистога, чија је цена бидадо сада 100 динара. Због беснримерне дакости адуминијеве и других му такође оддичних својстава др. Мећпег ноуздано држи да ће адуминијум новим начином Соте1ез-овог Фабриковања унети у пндустрију бронзе и месинга реводуцију, сдичну оној, коју је извршио процес Бесемеров у индустрији челнка. „Неће бити немогућно, вели он, да нам нроналазак г. Со^ез-а отвори други бронзапи век, много виши од првога." А то значи да ће алуминијум, како чист, тако и смешан, н. пр. адуминијумна бронза, од сада замењивати гвожђе у свима техничким нроизводнма, од којих се тражи да су даки, да не оксидују и да су сјајни. Истипа се од њега неће градити жедезничке шине, ади ће га Јпотребљавати за грађење станова, лађа,

котдова и стотине других предмета свакидање употребе.

ТелеграФске жице. — Гдавна управа поште пнглеске у У1ондону ту скоро је испитивала: како спроводи електричну струју галваписана жица гвоздена, а како бакарна. Доказадо се, да снроводна снага бакра према гвожђу стоји у обрнутом одаосу као цене ових метада, т. ј. гвожђе теже спроводи струју, али је јевтиније, а бакар лакше спроводи, ади је скупљи. Шта да се ради? Бакарна жица може се још тодико истањити, те да се ценом онет потпуно изједначн са гвозденом. Сем поменуте надмоћности, бакарна је жица још и много трајашнија него гвоздена, особито у индустрпјским окрузима, где је ваздух испуњен разним гасовима што необично кваре гвоздену жпцу. Она има и ту одлику, што се њоме цео телеграфски посао брже и равномерније врши. Брижљивим нокушајем потврђено је, да се иростим тедеграФисањем на бакарпој жици откуца 414 речи у минуту, а на гвозденој само 345. А и нри одговарању стоје бројеви 270 и 237 V минуту. Дакде не само што је мањи капацитет бакра, него је већа и осетљивост његова у измени струје. Овн су нокушаји чињени на више краћих станица, а и на новој тедеграФској прузи између У1ондона и Њукесла. Јасна је ствар, да ће скоро галванисану гвоздену жицу заменити бакарна у телеграФском саобрају светском.

Подземне гљиве. — Познато је, да наше обичне гљиве при свршетку свога живота произведу неки прашак, и то на разним местима сзоје јединке. Тај прашак, кад допре у земљу или па друго повољно место, развија се у неке кончасте мреже, што се кашто на неколико квадратннх метара шире. Ови се конци зову у ботаници МусеИит. У највише случајева овај се мицелијум и развија и живи паразитски на разним деловима виших биљака : на корену, стаблу, лишћу, плоду итд. Из мицедија се посде развијају нове гљиве. ПроФесор Франк у Лајпцигу, пре кратког времена изненадио је све ботаничаре чудном новошћу по овој ствари. Он је доказао,