Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

37

1/2 УЛ 1 /— 1 /— —— _ —— _ ■ — • —~ = ~ / 4 = / 2 ; - » - 1/а 2 ' Ј 1 /2 2 I/ V 1 /а Ка ( 2 Г 2 / 3 Г 2 / 6 , 1+2 I 1 Г 2 1 _ Ј_ I 3 Ј ' ( 4 I ~ 112 ,1 — I 2 ј ~ 2 ,+2 4.2 Х ' (Наставиће се) — —► НАУЧНА ХРОНИКА

Панда (АШигиз (и1депб). Научна зоодогаја има уреду ,зверова" (Сагшуога) једнузасебну Фамилнју : ,медведи« (ИгзЈЛае). До скора ова Фамилија зверова није имала особите важности за зоолога, и бројала је само две три феле, које су у исто време бнле и представници раздалеких крајева земљиних. Те су феле: „мрки медвед«, иредставник Јевроне н Сибира, „ноларнн медвед", представник северних ледених мора и „црни медвед", представник Амерцке. Али проматрања путника зоолога донела су и на овоме пољу велике нроналаске. — Број Фела у овој Фамилији толико је порастао, и знацн за разликовање тих Фела данас тако знатно одступају, да је готово више и немогућно обухватити све облике у једну Фамилију. С тога их неки зоолози и деле у трн Фамилије (ТЈгзМае, РгосуопМае, АеЈипрае) с 11 родова и 25 Фела. Изузевши региои етиопски (тродску и јужну АФрику) и аустралски (Аустралију с острвима), медведа има у свима деловима света. У најновије време су пронађене неколике Феде врло интересантне, а многима је начин живота још и данас непознат. Али је од свију најинтересантнији облик: „мачкасти медвед" или ианда (АеЈигиз !и1 §еп8). На први поглед ова животиаа чини нешто средње међу мачком и ракуном (Ргосуоп 1о1ог): величнне је колико домаћа мачка, а само се чини као да је већа с тога, што је покривена великом, густом, меком и вунастом длаком. Ова јој је длака особите лепоте: с бокова је угасиго црвена, по леђима златно жута, а по трбуху и ногама прелази у црну боју. Има, као и мачка, округлу главу с другим усправљеним ушима; и глава јој је прекрасно шарена: чело

н теме су рујеве боје, између очнју и усних углова иде једна пруга, такође рујева, вуна под гушом и на јагодицама је беличаста с рујевим окрајцима, губица бела; уши с ноља затворено црвене, а изнутра постављене дугим белим длакама. Реп јој је дугачак и густе длаке, а ређе црвен с узаним, светлијеобојеним коланцима. Ова се плашљива ноћна животиња може наћн по шумама на Хималају између Неиала (у Задњој Инђији) и снежних нланина. Донајвише живи на висини од 7 — 10.000 стопа над морем, близу река и потока. Ова се жнвотиња храни једино биљном храном, а поименце: плодовнма, лишћем ц пупољцима. И ако пије шкодљива човеку, опет је врло много убијају ради њене коже ; месо њено, и ако заудара на мошус, ипак се употребљава за храну. Кад је у ропству, панда се ннкад не прилагођује својим чуварима, и увек остаје према људима неноверљнва. Алуминијева будућност. Још г. 1827. пронашао Је Немац \Уоћ1ег нови метал особите врсте, алуминијум, који се налази у природи у огромној количини, само не чист, него сједињен с другим елементнма: иловаче (глине) има на сваком кораку у земљи, а у њој се налази довољно алуминија. Својим физнчким и кемиским особинама овај се метал веома цени у данашњој технологији и индустрији, чији нанредак значи у исто време и нанредак људскога благостања. Гвожђеје својом превеликом производњом и употребом данашњој цивилизацији дало име „гвоздено доба", на инак оно има много недостатака: оно је ннр.,