Просветни гласник

6

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Персијанаца, Дела Плутаркова и Корнела Неноса. Изучавање ових дела не само да је образовало његов дух, него је корисно утицало и на његово спољашње онхођење. Чистоти његовог морала нридружи се јога и љункост. На овај начин аодигао се овај човек. из ништа, и раздерао је густ вео незнања, који су околности нри његовом рођењу за свагда на његов дух биле навукле. Он је раван нлоду једнога раста, кога је ветар безвољно бацио где хоће, и од кога је после израсло огромно дрво, којега су се зелене гране шириле изнад ниског жбуња и које никаква бура није могла скршити. 3 У време, кад је врење у духовима нритиснуте црне расе све више расло и кад је цредстојала крвава, араховита борба, Тусен, који је пажљиво нратио догађаје, постаде саветодавац и вођа робова, који се смирено и са пуно поштовања покораваху нред његовим великим духом. У почеткује избегавао, да предузме нокрет у своје руке и сав свој унлив употреби за снасење скога госнодара, коме је био благодаран за толика добра. Вероватно да се његов човекољубиви дух узбунио због необузданости, коју су ослобођени робови, по што су скрхали ланце, отлочели да врше над сво.јим угњетачима. Тусен је хтео, да се не нљачка, не убија, не роби и не пали. Онјесвојим бистрим духом јасно увиђао, да се од револуције може добру надати пре у будућностп него у садашњости. Ва то се неко време држао мирно, очекујући згодно време, да се појави и да узме узду нокрета у своје руке. Први ођа Црнаца, који се највише одликовао преступима, биојеЦрнац Букман. Овај тигар, стојећи на челу гомиле разбојника, која је налазила заштите и сигурности у ненроходним планинама, излазио је изненадно по мрачној ноћи да пљачка и да у-

бија не само беле људе већ и Црнце. Кад се устанак Црнаца поче све вигае гаирити ио острву и постајати сзе озбиљнији, реши се Тусен да учествује у покрету и придружи се војсци једнога храброга вође, Црнца Бису, који му даде најугледније месго у команди. По његовом наговору Бису реши, да учини крај свиреном беснилу и убијању Букмановом. Он продре у његов логор изненада, тако да је зликовцу једва претекло времена да утекне, а његова разбојничка чета беше исечена или поробљена. На скоро но том Букман, са остатком својих другова, беше близу иредгорја Франсом потучен, где и сам ногибе. Он је тако био омрзнут код белих људи, ,:.а је његова глава набијена на колац и јавно на варошкој нијаци истакнута са натписом : „Глава Букмана, вође бунтовничког." Сад Бису беше нзвикан једногласно за вођу војске, која .је имала 60.000 људи, које је он у северним равницама Камаи искупио. Па ииак и он не остаде дуго вођа. П ако Је он био даровит човек ипак не беше згодан и употребљив за тако велико месго. Он на скоро постаде и сам крвожедан и свирен, као и Букман, и своју моћ уиотребљаваше на сраман начин. Оад више ниједан Црнац не бешо тако згодан да заузме то место као Тусен, који се својом умереношћу, као и својом великом даровитошћу од свих осталих одликовао. Ади Тусен се добровољно отказа тако велике части и своје звање предаде једном младом, гордом Црнцу, Жану Франсоу, који се прославио у биткама, а био је иореклом од ачриканског кнежевског нлемена, те је тиме стекао велику оданост код својих земљака. На тај начин мудри и умерени Тусен избегао је расцеи, који је могао покварити <;слобођење Црнаца од ронских ланаца. Жан Франсоа умео Је да оцени мудрост Тусенову и с тога му предаде један део војске, којој је најважнија предузећа поверио.