Просветни гласник

КЛРАКТ12РНЕ С-1ИКЕ "3 0ПШТЕ ц С ТОгИЈЕ

7

4 Узвик сдободе, који се у ово доба силно разлегаше на обалама Оене, нродре до острва у Занадној Индији, и одјекну нарочито на Сан-Домингу, или као што сад острво зовемо Каити. Шпанци, хтедоше ово острво. да отму од Француза и позвашс Црнце под своје заставе. Тусен не иристајаше, али узалуд. Обећања шпанска беху за Црнце врло примамљива. Жан Франсо-а иостаде ритер и шпански оберлајтенаит, Тусен је без сваке сумље био најенособнија глава у црначкој војсци, али уједно и најбољи човек. Шпански маркиз Хврмонл ценио га је тако високо, да је о њему рекао : ,,И сам Свевигањи, кад би с неба на земљу сишао, не би могао боље срце у грудима носити него Тусен." Међу тим овај је увиђао, да у савезу са Шпанцима не треба очокивати никаква лека за његов народ. Француска република обећала је Црнцима потнуну слободу иједнакост. И тако Тусен године 1794. нређе са једним делом војске Францускбм намеснику на острву и обећа му своју верност. Он је своју реч одржао и Француски ђенерал нрими га љубазно и ирозва га Шиартакус, који је својом добротом учинио, да свој народ избави. Француски конвенат (скупштина) наименова Тусена за главног ђеисрала и он на ново доказа, да ово достојанство заСЛЈ"ЖЈ 'је. Намесник од Каити беше у тешком ноложају. Године 1796. нобуни се против њега главна варош н бунтовници га ухватише. Тада похита ТЈгсен, од савеза са Фрачцуском назван Јувертир, и са 10.000 Црнаца ослободи намесника и поврати му звање. За то је Тусен Лувертир паименован за гувернеровог номоћника на Оан-Домингу и од тада се није ништа предузимало без мудрога савета Тусеновог. Он срећно изврши више иредузећа цротиву Енглезаи године 1797. наименова га Француски директоријум за главног

заповедника свих труп : на Оан-Домингу. Да би завађене странке на острву измирио, врати он Француске посланике, који су му свуда сметали, натраг, а за доказ да влади неће учинити никакве невере, посла два своја сина у Париз, да се тамо учз. Његови синови били су доиста најбоље јемсгво за његово обећање, и да је се Француска са истим новерењем према њему одазвала, он никад пе би устао против Француске цревлаети. Алп директоријум, место да поштЈ 'Је Тусе нове благородне поступке, иосла одмах комисара на Сан-Доминго, и овај дође баш тада, кад је Тусен са енглеским ђензралом преговарао о томе, да Енглези н шуот : оетрво. Комисар протествоваше и хтеде сам да води иреговоре, али Тусен не хте то доиустити и закључи уговор, по коме су Енглези напуетили све тврђаве на оетрву. Комесар иредаде заповедништво Мулату (коме је отац од беле а мати од црне расе), ђенералу Риже-у, са наредбом, да ее не покорава заиовестима Тусеновим. Стишана мржња Мулата према Негрима распали нов рат, у коме је Тусен остао победилац (1800). Овај трезвени човек постуиао је човечно сл својим непријатељима. Он заповеди да се погуби само неколико његових најсвирепијих непријатеља, а остале помилова. Становници опуетошеног оетрва данугае на ново душом под управом овог благог човека. Тусен корисно употреби благодети мира, земљорадња на ново ироцвета, жетва шећера и ка®е &еше' још богатија и становништво се брзо опорави. Док је он тако срећно предводио војску писао је три пиема првом консулу Наполеону Бонапарти, да његове поступке оправда иред француском владом. ОдговорБонапартин није га задовољио. У њему се до душе хваљаше његов дотадањи рад, али му се уједно заповедаше, да се нокорп заиовестима ђенерала Декрерка, који се тамо шиље. Оадје Тусен требао, који је сам повратио острву мпр, да се уклони са нозорнице, н да нлодове