Просветни гласник

8

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРИЈб

свега деловаша иреда дру-гоме? Он је добро осећао, да нико не може врховну сиду и моћ иа острву имати као он. Он је увиђао, каква би забуна иа острву настала, кад бп он ноложио евоју власт и с тога се снреми за отнор. Године 1802. Фебруара 1. иојави се ®ранцуска Флота пред предгорјем. Тусен саолшти ђенералу Лекрерку, да би било мудро, да своју војску не искрдава на суво. Лекрерк одговори да ће Тусена иринорати на иокорност, ако му кључеве од вароши не преда до осам сахати у вече. Следећег дана отиоче напад на варош. Али Црнци је запалише, и ио што су на тај начпн доказали своју решеност, одступише натраг. Лекрерк, да би ублажио Тусена, посла му синове, које је са собом довео, и обећа му иотпуну слободу ако се покори. Али Тусен, увек велики у својим одлукама, вишојеценио слободу свога народа, него ослобођење својих синова, и с тога их врати натраг Декрерку. 5 Рат отпоче. Овај мах не бегае таква срећа, каква јз Тусена дотле служила. Декрерк га објави за издајника и носле неколико дана потуче га Француска војска. Са 500 ратника повуче се он у шуме, искупи остатак растурене војске, сједини се са ђенералом ХристоФом и скроји план, да иобуни цело северно острво. Али сви његови иокушаји не изађоше иовољно. Са свих страна иритешљен, морао је још доживети и ту жалост, да се његови соиствени ђенерали иротив њега иобуне. Сад започе он иреговоре са Лекрерком, који му нуђаше мир иод условом, да се мирно врати на своје имање. 'Гусен пристаде и живео је мирно у кругу своје нородице до почетка Јуна 1802. године. Тада га затворише, одведоше на лађу а одатле у Француску. Узрок томе, вели се да је био оптужба његових пређашњих ђенерала, који су хтели да му се освете. Они

писмено доставише ђенвралу Лекрерку, да Тусен спрема издајничке нланове. Истина ова ошужба није доказана, али се ипак зна, да је Тусен одмах по доласку у ФраНцуску затворен и 5. Априла 1808. умр'о, не видевши више своје породице и своје отаџбине. Последице овога ср;1Многа ноступка иоказаше се одмах и иснуни се оно, што је Тусен у нанред предвићао. Црнци, расрђени због издаје, доконаше оружје онет и острво се на ноко занушп од крви. Французи, лишени мудрог управљања Тусеновог, не могоше се више одржати , већ изгубише за свагда острзо, ио што су најпре изгубили 20.000 људи, који пропадоше или од мача или од жуте грознице. Остатак војске предаде се на милост и немилост Енглезима. Црнци онет отпочеше да секу и убијају Европљане. Ко у овим догађајима не впди јасно руку праведнога бога ? Француска је прескупо платила издају најнлеменитијег Црнца, који је једини могао на острову утврдити њено врховно заповедништво. Спољашњи облик Тусенов показивао је човека снажна и јуначна , иремда је био средње величине. У његовиж цртама, у иркос његовој ружноћи, беше урезан неки израз дрскости и дугаевне величине, која његовенеиријатеље засграшаваше, а његовим пријатељима улеваше новерење. Његово понашање беше лако и неусиљено. Ако би га ко од млађих гато заиитао, он га је саслугаао са таком иажљивогаћу, која свако срце задобија. Он се у таким случајима свакад ноказивао љубазан али је увек умео сачувати своје достојанство. Његово одело била је илава горња хаљина (униФорма) са великом цриеном јаком, која се спугатала низ илећа, са златним еиолетама, нарамњацима и т. д. Осим тога носио је нанталоне, округао шешир са црвеним перима, који је чешће замењивао са ту^^баном. У свпма телесним вежбањима .био је изванредно снособаи, а нарочито се