Просветни гласник
9
одлик(}вао невероватном дрскошћу и окретношћу у јахању. Нека је коњ дивљи инајлуђи, опет га је он умео умирити, тако да су се и најжешћи јахачи дивили. Да би одржао поредак свуда по острву, он је често одлазио у најудаљеније крајеве и изненада се појављивао на меетима, где му се нико није надао. Како је могао лако да издржи сва напрезања, он је брзо путовао и дању и ноћу тако, да је изгледало, као да је у исто време на два места бпо. Циљ својих путовања увек је крио, јер њему је намера била, да изненади и да својим очима риди, те да би знао како му треба поредак одржавати. На такав начин, ваљано и неуморно, владао је овај благородни човек, који је свој пун благослова живот морао завргаити у тамници, далеко од отаџбине. Говори се, да је он од отрова умр'о. Али вероватније је то, да је туга због раздвајања од породице- и свега, што му мило и драго беше, а тако исто сурова и ненавикнута европска клима, прекратила пре времена дане његовог живота. Његов пепео почива у туђој земљи, али његова је душа у царству онога, који награђује све што је"добро. (Наставиће се)
Д7ХНАСТАБЕ ИВАСПИТАЊА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајима изасданичким и другим ивворима Написао Ј. Миодраговик
(Наставак) Науци хришћанској треба поклонита више збиљске студије, и пршштати људе иедагоге којим сачином треба удесити до ситница материјал за иредавање науке хришћанске па да се њен благотвории утицај осети и примети у сваком делу и раду школована човека. „Катихетичну методу треба избацити из школе, иа истине хришћанске или у ширем смислу религију учити у Форми ириче с разумевањем и иримеаом и примерима из самога живота, у коме је пуно и хришћанских и нехришћанских дела... Онако је учити, какоју је Христос учио! „Идеја водиља код овог, као и код сваког другог, треба да је она истгна, по којој човек у развићу свом нрелази у главноме кроз све оне мене, кроз које је прошао и културни род људски, досиев до оваког стања културе и цивплнзације. 0 овај принцип па-
учне недагогиЈе не сме се нигде, а наЈмање у науци хришћанској да огреши,"Из свега дакле видимо, да, сем директора лесковачкога, који са свим лакопски вели ,из хришћанске науке осетио се уплив на морал и дух ученика", и двојице— тројице још, који веле да се осетно „неки" уилив, сви остали нису задовољни и веле, да се није осетио утицај ове „нууке" „на дух и морал ученика. А директор милановачки још вели ; да нити је, нити Ке се осетити, докле год траје овакав систем иредавања овога нредмета." Узроке видесмо разне : што предавач није стално, него хонорарно лице: што је и околина така: што су књиге школске неудесне; и најпосле, (само у последњега), што је сам систем овога предмета до крајности неудесан. Што се првога узрока тиче, он нада п но себп. Јер и на оним местима, где није било 2