Просветни гласник

П Е Д А Г ОШКВ СТВАРИ

чења и питања заузеће највише места у настави свију разреда". 1 ) Да ди неће г. Миодраговић и за Француску рећи да поштује „фразерску наставу" ? Да ли неће и за њу рећи да не зна да је свака настава „арво реална, очигледна" ? За цело би он то требао да учини ; отаџбина Волтера, Ж. Ж. Русоа и Викгора Хига имаће зар и од њега чему да се научи ! * Да наноменем још неке узгредне ствари па да завршим. Г. Миодраговић у својим примедбама на мој чланак о писменим задацима хвата се за ону реченицу, где сам за данашње наше писмене задатке рекао да су ови задаци као наставна и васаитна мера неудесни. Он се хвата за ту реченицу, па тумачећи речи по својој вол>и додаје ово : «Ако овде мера значи мерило, оно чиме се мери, онда оно не мери и васпитну страну". А одмах на трећем лпсту у истом чланку он за ове задатке овако говори : „Они развијају смотреност или пажлјИвост у ученика. Ако не пази, он поквари па мора да пише на ново. Или погреши па добије лошију оцену. То су казне за непажњу и несмотреност". Ето дакле, где он и сам иризнаје, да се у писменим задацима оцењује не само знање него и друге особине, не само знанствена спрема него и ђачке навике на рад, дакле и сама васпитна страна. И кад ја тврдим да је сувише строго, да се писмени задаци узму готово као јединствепо мерило наставе и васпитања, он мени одговара: није истина, овим се оценама не мерн васнитна страна! — Заиста, овакој његовој логици тешко је наћи нримера. У своме разлагању о иисменим задацима у нас, ја сам се са свим случајно дотакао и те околности, како се у препуњеним школама дешава, да се поједини и туђим радом користе, и да наставнику често није могућно, да такве у њиховом рђавом послу тако брзо ухвати. Нигде при томе ја нисам споменуо ни реч крађа нити израз киКење туђим иерјем, нити ма шта налик на то, као што г. Миодраговић тврди, наводећи те речи под наводним знацима, као да су из мог чланка • узете. Ово је с његове стране бесавесност,

*) Р1ап <Ге(ис1ев 1882. стр. 8.

ово је кварење туђе умне својине, коју би он требао и сам да поштује, а као наставник да и друге томе научи. Што се пак тнче његовог доказивања, да и сам случај, кад ђак наставника обмањује .није без утицаја на развитак и карактер" ђачки, и да би ово стање, и да га није, ваљало створити, „те да развија чврстину карактера у васпитаника наших* — што се тиче таквог доказивања, ту он може шта хоће доказивати, али га могу уверпти, да се у Србијн неће наћи ниједан средњи завод, којн би хтео, да се под његовим кровом и варалице налазе. Средње школе нису подигнуте за варалице, него за младиће, који на уке траже, који спреме за ноштену зараду траже. Тако се та ствар у нас схвата, тако се средње школовање и на другим местима узимље ; а „лакоумље, немарљивост и покушај за превару траже безусловно озбиљну казну. Не сме се ни на једном стунњу насгаве пропустити да се разред очисти од таквих елемента, који напретку смећу". 1 ) Не могу да не сноменем и онај његов за ме чудноват и нов начин критиковања туђих мисли, где он, поред онога што је казато у мојем чланку, намеће ми и оно, што тамо нигде није казато. У њега ће се на прилику наћи и оваке реченице : „Види се да је он поштовалац старе Фразерске наставе"... „Из овог се види да г. Давидовићу није иознато поступање с ппсменим радовпма" „Већ с овим захтевом г. Давидовић и сам сведочи, да.му настава није како ваља да је".... „А из трећег захтева... најјасније се види његово гледиште на њих, како он њих (задатке. П.) и не сматра као саставни део сваке наставе, већ као нешто наметнуто, нешто страно, нешто без вредности"... Али како сад и у г. Давидовића изиђе да се баш ништа не постиже, кад пре беше барем „да се извесни одсек ионови" и „да се наставник увери јесу ли ученици дотични одељак добро схватили* ?.... Иа онда на више места узима ноједине речи, и меће их тамо, где је њему воља, и где природа ствари то не захтева, као што је учинио са речима ништа друго, где је од ') 1пз1гисШпеп {иг с1еп 1Јп1егпећ1 ап Јеп Оутпавхеп т СЕз1 ;егге1с1| стр. 58