Просветни гласник

ПЕДАГОШК

С Т В А Р И

тога читав капитал за се сковао. Па онда шта да се каже за изразе као што су ови : „песимистичка ограниченост", »пастран" и т. Д. ? Ја мисдим да је ово начин борбе науке недостојан ; на овај начин могло би се све доказати и све омаловажиги ; овакав начин доказивања могао би човеку најносде навући и беду на врат, да је учинио бог зна какво зло: украо, преварио и т. д. Отуда се људи од части и поноса оваким начином цолемисања никада и не служе, а најмање смеју то да чине људи, којима је књига и наука све и сва, алат и занат, и који би хтеди да буду со соли, да буду учитељи учитеља и васпитачи омладине српске. * Да завршим. Као што се из целог мог писања пређашњег и садашњег види, ја нити сам пре мислио нити сада мислим, да се писмени задаци могу у нас радити некако друкчије, него што се то ради на другим местима. У целом свету дају се двојаки задаци, школски н домаћи ; такве задатке и ја тражим. Свуда се брани да писмени задаци нмају одлучан утицај на прелазак; то и ја тражим, предлажући начин да се избегне досадашња ни чим неоправдана строгост, особито ирема млађим разредима. Што пак тражим да се број двомесечних задатака смањи, то је тражење основано највише на том разлогу, што је у нас времена за гимназијско школевање много мање, него ли на другим местима осгављено. Нека се и у нас уведе осам или девет година, као што је то у другим гимназијама, па онда се број задатака и у нас може повисити, ако иначе за то увећавање броја задатака разлога има, нарочито ако томездравствени разлози не смећу. ') Што наЈПОсле тражим да се са писменнм радовима у школи споји понављање предмета, то тражење, ма колико за се да има разлога, оно са дана-

') Ради хигијенског гледишта на ово питање вредно је разгледати извештај лекарске комисије о школама"Елсас-Лотрингија од 1882 године, где с е тражи да домаћи радови заузму мање часова него што је обично у школама усвојено ; на нр. за децу од 9 година у извештају се узимље као највећа мера;Ј,кућевних радова 5 — 6 часова недељно ; за 12. 13 и 14 годину узимље се као највећа мера 3 часа дневно "не рачунајући празник 11 недељу. — Види 2еНвсћп{1 №г та1ћета1. и. паЈитјввеп. Ш4егпсћ{ за 188 3 годину стр. 14 5.

шњим нашим правилима о писменим задацима има само толико свезе, што се због великог броја задатака остварити не да, а да тога није, ово би се тражење могло и сада без ц каквих правила извести. Најпосле овака питања, као што је пнтање, да се са писменим радовима у школи споји и понављање. овака нитања не би требало правилима ни решавати, него оставити практпци школској, да изнађе оно, што је најбоље п и најподесиије, као год што правилима не би требало ни то решавати, на који начип да се у појединостима поправке писмених радова извршују, јер се тај посао у разним школама разнолико ради. на би с тога то питање требало осгавити наставницима, да у практици усвоје онај начин, којц се њима најбољи чини, п постављеном циљу најбоље одговара. Тако дакле ја не мислим, да писмене радове у школи треба оставити слепом случају и без и каквих правила; не мпслим да је довољно само „препоручити", јер посао, који се не може контролисати није никакав посао ; рад, који се не мора радити, тешко да ће ко и радити ; такав рад без правида личио би на оно стање, које би настало, кад би се дозволило, да сваки наставник себи број часова одређује. Без правпла овај рад бити не може, и такав рад нити сам ја тражио, нити га сада тражим ; него тражим да се правила поправе и дотерају, или да се нова иропишу. Да, ја тражим правплч, и то нравила без сзију мана данашњих правила, јер се ио мом најдубљем уверењу на досадашњи начин са нисменим радовима не даду иостићи оне користи, које треба да се ностигну. У залуд је ту потрзати „Горски вјенац" и наводити ону изреку из њега : „А у руке Мандушића Вука Бнће свака пушка убојита" као што г. Миодраговић чини; јер је и „Вук Мандушић знао за што плаче за својим опробаннм џевердаром". 1 ) Таким изрекама, сем тога, оваке се ствари не доказују; није сваки Мандушић Вук, нити се правила за јунаке прописују, него за нас обичне смртне људе.

') Српска граматика од Ст. Новаковића, први део стр. 5.