Просветни гласник

44

Записник

САСТАНАК СССХХШ 30. Октобра 1886 год. у Београду. Биди оу: аредеедник Дим. Нешић ; редовни чланови: др. Ник. Ј. Петрови-ћ, Љуб. Иовачеви-ћ, Јеврем ИлиЋ; ванредни чланови: Јов. Ђор-ђевиЋ, др. В. Баки^, Бор. Тодорови-ћ, и Лазар ОбрадовиЋ. Пословођа, Мил. Маркови!), I Прочитан и ирпмљен записник 322-ог састанка. II Прочитано је иисмо г. министра аросвете и црквених иослова од 25. Сентембра ПБр. 9.041, којим се шиљу Главном Прооветном Савету на нреглед и оцену документи госч. Уроша Ионовића кандидата нроФесорског, који је свршио на бечком университету класичну Филологију и тражи место за наставника у нашим средњим школама, и, иозива се савет да да своје мишљење о томе: има ли овај кандидат квалиФикацију и каква м\ је. Пошто су документп прегледани, Савет је одлучио: да г. Урош Поповпћ има прописану квалиФикацију за наставника средњпх школа и то за предмете класичне Филологије. III Прочитано је аисмо г. министра иросвете и црквених иослова од 25. прошл. мес. ПБр. 11.551, којпм се шиље Главном Просветном Савету трећи део рачунице у рукоипсу од г. Мијаила Мијаиловића ироФесора, и, позива се Савет да ово дело прегледа и види, је ли израђено по наставном нрограму и може ли се штамиати о државном трошку као школска књига за нотребу учепика, па ако може, онда колико би ваљало писца хонорнсати за труд. Одлучено: да се дело упути на нреглед и оцену г. г. Срети Стојковићу и Марку Велизарићу ироФесорима београдске гимназнје, да га оии прегледају и оцене и да Савету о истоме реФеришу, иошто су они и

Просветног Савета раније као реФеренти прегледали I и II део рачунпце од истога нисца. IV Прочитан је реФерат г. г. М. Велизарића и Ср. Ј. Стојковића о другом издању рачунице за први разред гимнизија и реалака од г. М. Мијаиловића. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету На нозив Главног Просветног Савета, потиисани су прегледали друго издање рачунице за I разред гимназија и реалака, коју је написао М. Михаиловпћ проФесор, па им је част, ноднети о њој Савету овај извештај. И у овом издању, као н ирвом, остаоје исти ред и начин излагања оног материјала, који је наставним ирограмом прописан. Но псправљене су скоро све оне ногрешке, којих је било у првом издању, и које су потиисани, као реФеренти ирвог издања, изнели у својим реФератима. И ако би се, по нашем мишљењу, можда могла учииити која замерка о начину извођења неколиких иравила и деФиннција, оне — норед разлога, који су наведени о томе у нашим нрвим реФератима, — не би биле толиког значаја, да би се писцу морало натуривати наше мишљење. Може се рећп у похвалу пишчеву: 1, да је у овом издању довољно обраћена пажња и на ирактичну страну рачунања, која се огледа нарочито у томе, што су уза сваку радњу поре^ана нравила и унуства за усмепо рачунање, на која сам нисац унућује с наиоменом, да их треба у почетку сваке радње „нретходно објаснити и наговестити усменим лакшим иримером"; и 2, да иримери и задаци за иоједине радње нису иросто нагомидани , већ су брижљиво доведенн у ред, који ће много олакшавати њпхову употребу. С погледом на ово, као и на потнуност, чнсту штампу и јасан нреглед, изведен разноликошћу иисмена, којим су важнија иравила разликована од осталога текста, — потнисани су мишљења, да се ово друго издање,