Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈК

овакво какво је, може ионово ирештампати за шкодску — ђачку потребу. 28. Октобра 1886. г. Београд. С аоштовањем. ЈА. јЗеиизарић р. ј1. Р тој овић проФесори матем. у београд. гимназији. Одлучено да се мишљеве г. г. реФерената у свему усвоји. РеФерентима је одређен хонорар свакоме по двадесет (20) дннара.

V Поводом тим, што се многи кандидати са стране, који нису школе у Србији учиди, јављају за наставничка места у средњим шкодама, и њихови се документи шиљу на преглед и оцену Главном Просветнот Савету, то је на овоме састанку Просветни Савет одлучио: да се изабере одбор у који ће ући г. г. др. Ник. Ј, Иетровић, Љуб. Коиачевић и Драг. Плајел, те да ои ово питање нроучи и начелно реши, нод каквим се условима у одште могу странднма признати квааиФикације за наставнике наших средњих школа, па да се после у томе смислу од стране Савета учини нредлог г. Министру за решавање оваких питања. С тим је састанак закл»учен.

КАРАКТЕРНЕ СЈ1ИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. Б. Грубе-у) (Наставак)

XXX ЗЕЈ С Т ТЛ. Д Е О РЕВОЛУЦИЈЕ Барло I, — Кромвел Кад је краљица Јелисавета умрла без наследника, дошао је Јаков I, син Марије Стуартове, на иресто сједињених краљевина Енглеске и Шкотске. Премда је био протестанат, ипак у срцу је волео католике, али на скоро се завади са обе религиозне иартије, а кад је умр'о, испратила га је у гроб мржња и нрезрење целога народа. Његов син Карло I сео је на нресто у ирло несрећним приликама (1625). Већ што је био тако млад — јер имађаше тек 15 година — беше народу неповољно , а кад се он баци у наручја омрзнутом херцегу од Бухингама, љубимцу његовог оца, онда цео народ гунђаше против њега. Уз то још он се ожени ћерком Француског краља, католичкињом, која је протестанте енглеске мрзила као нехришћане.

Краљ на скоро искуси како је он несрзћан поглавар. Он је од с^ога оца наследио рат са Шпанијом), а његова сестра, суируга прогнанога ПФалцгра ®а Фридриха у Немачкој, тражила је у исго време од њега помоћ. Да би могао нове норезе ударити, сазва он иарламенат, али овај не хте му ништа одобрити. Краљ узајми поваца и Бухингам наоружа Флоту, коју сам одведе иа Кадикс. Али он изгуби највећи део своје вејске и, кад се натраг вратио, поступаше он са парламентом самовољно. За то га оитужише као велеиздајника. Карло, место да отпусти неспособног министра, уапси два члана доњега дома, који су тужбу нотписали. Али кад цео парламенат диже глас иротиву тога, заповеди од да се затворени пусте. Па и иосле тога краљ не престаде слушати рђнве савеге Бухингамове, а да би казнио парламенат, он у нркос својим протестанеким поданицима дозволи слободу ве-