Просветни гласник

4 6 КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРШЕ

роисповоди католицима, а сам, бев литања пардамента, прописа порезу. Али и овај новац потрогаи Бухингам, шиљући номоћ француским протестантима (хугенотима). Да би могао опет повећати порезу, краљ је морао сазвати пардаменат (1628). Пардаменат се састаде тврдо решен, да, чува своја политичка права. Оа велнким слободоумљем говорено јеу Пардаменту о повреди грађанске сдободе и ведики® погрешкама миниетара. Краљ, да би своју цељ постигао, све им одобри и доиста одмах и они њему одобрише нову порезу. Сад краљ свечано обећа, да неће ништа кееправедљиво захтевати. Али посланици у једној петицији (молби) ставише своје захтеве писмено, у којој су тражили да се пореза без њих не удара итд. Краља увреди ова петиција и он одговори на њу нешто неодређено и нејаено. У ово време јави се (по краљевој заповести) један проповедник од угледнијих духовника у Лондону, који је учио, да имање свих иодаиика ирипада у нужном случају краљу, и да овај има право од самог Бога, да на народ удари произвољну иорезу без одобрења парламента. За ове противуставне поступке парламенат узе поткупљеног говорника на одговор, одузе .му звање, баци га у затвор и осуди га на казну од 1000 шуната стерлинга. Краљ у пркос парламенту поклони му далеко већи приход од једног црквеног имања. Парламенат још више раздражен понови своје захтеве у петицији изложене, а нарочито онај о оптужби министара. Карло се са болним срцем реши на попуштање, оде у горњи дом, признаде петицију за државни закон, са речима; «Одобравам да ово буде закон, као што је тражено." 2 Ади парламенат се за овај мах није тиме задовољио. Енгдески краљеви више од 100 година узимали су од трговаца и

лађара, без дозволе парламента, порезу. Сад је парламенаг хтео и ова-ј приход краљу да украти, и кад он позва неколико хиљада немачке коњице, да га сидом принуди на послушност, онда се у парламенту диже таква граја, да он беше принуђен да распусти парламенат. На скоро но томе, Бухингам, који је опет спремао рат противу Француске, беше потајно убијен (Убио га је неки Фелтон). У почетку друге године (1629) беше опет сазват парламенат. Али он сада још мање хтеде уважавати краљеве захтеве, и тражаше ире свега, да се укине пореза на лађаре и трговце. Доњи дом ишао је чак дотле, да је апсио трговце, који су краљевим чиновнмцима својевољно давали овај порез. У парламенту се говорило ватрено и о краљевој трпљивости према католицима, у чему се особито један чдан парламента, по имену Оливер Кромвел, одликовао. У свакој новој седници бивао је овај говорник све дрекији и ово доведо краља дотде, да је он не само одмах парламенат рлсиуетио, него је више његових чданова, затворио и осудио их ш, казну од 1000 Фуната стерлинга. Али то беше зејтин сасут на ватру. Кажњени говорници сматрани су као мученици за сдободу. Краљ их осдободи затвора но они не хтеше објавити, да за своју личну слободу, (пуштање из аиса) имају да благодаре краљевој милости. Оад краљ, ослобођен Бухингама, закључи, мир еа Француском и Шпанијом. Он напусти свога зета Фридриха, а ®раицуске хугеноте остави католицима. На место убијенога министра дође (1630) гра® Страфорд. Он беше разуман и одлучаи човек, који беше намислио. да парламенту ни за један нокат пе попусти. Може бити, да би он и продр'0, да краљ