Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШГЕ ИСТОРИЈЕ

ј е дожао говор носланицима и наЈживљим бојама нацртао им њихову тиранију и своју умереност, али све узалуд. При његовом изласку подиже се опште гунђање и звиждање и иакосни гласови викаху непрестано: ^Привилегије! Привилегије !" Пред вече сви грађани беху нод оружјем, јсдво да бране нет парламентских чланова, друго пак ва то, што су неиријатељи краљеви распрострли вест, да ће краљ заиоведити да се варош ноћу запали са свих страна. Сутра дан Темза беше иритиснута лађама и чамцима, који су били наоружани прангијама и у пратњи варошке војске и небројене гомиле народа вратише се оних пет гоњених екуиштинара натраг и уђоше у Вестминстер, где са узвицима радости заузеше своја места у парламенту. 4 На то краљ са синовима остави Лондон и оде у Јорк, где је имао још много пријатеља (1642). Парламенат не вођаше випге бриге о њему, већ уреди војску која ће бранити парлЈМенат и заузе оружне магацине. Краљ, који се надао, да ће чувара истих, лорда Хотама, задобити на своју страну, оде са 30 људи к њему, али му Хотам затвори каиије и он се мораде иосрамљен вратити. Шта више, кад се о овом понашању лордовом у парламенту дознало^ одобравало се и хвалило ово његово дело. Но ипак краЉ још није био изгубио сву наду. Најудаљеније области и цело племство беше му још верно, и каква паметна глава могла би му још саставити једну јаку силу. Али он сам није се ништа у рату разумевао, и у свзму се ослонио само на своја два сестрића, Рупректа и Морица од Пшалца, који су иосле прогонства њиховог несрећног оца тражили заштите у Енглеској. Грађани у Јорку понудише одмах своме краљу добровољно помоћ, а то-

ме ирггмеру слсдоваху више пр .ввнциј.ч. Одмах изађе решље нарламента. да ће сваки, који краљу будо давао помоћи, бити оглашен за издајнака отаџбине. На против Карло издаде прокламацију, у којој је парламенат и његове присталице огласио за праве издајнике устава. Оад беше грађански рат иеизбежан. Обе су се стране оружале. Али краљ није имао ништа друго осем иоклоњенпх ила иозајмљених новаца, док на против па .ламенат је имао Флоту, престоницу и све морске вароши, а и нриграбио је и све краљеве приходе. Лондонци послаше тако много оружја и других поклона, да није било довољно људи, који ће еве то примити. Жзне су такође шиљале своје сребрне и златне наките. Сви млади људи уписаше се у службу парламента; само једног дана уинсало се 4000 младића. Са Шкотима, који су још под оружјем били, здкључен је савез. Поред таких обилатих средетава незнатна су била средства са којима је краљ располагао. Краљица заложи у Холандији све своје адиђаре и доби за њих новаца и лађа. Али један део лађа западе у руке енглеским разбојиицима, и тако помоћ у лађама беше незнатна. Стране силе нису се могле бринути о еиглеским стварима. Већина их је била унлетена у тридестоголишњу војну. У Француској је ове године умр'о Ришељи, а осем тога Велика Британија нј беше тада важна у очима етраних држава. Карло је још желео да са својим револуционарним иарламентом нотражи пут измирења и за то му понуди руку комирења. Али услови, које му је парламанат ставио, били су тако тешки, да их он није могао примити. С тога се крену иротиву Л.ондона са 10.000 људи. Парламентска војска, нод предво!)вњем гра®а Есекса, изађе иред краљеву војску и код Едгехила дође до битке. Прннц Рупрект својом окретношћу растера