Просветни гласник
7
КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ
ненријатеље. Карло, већ много куражније, уђе у' Лондон и нонуди парламенат да се измире. Ераљ нрими носланике у ОксФорду, али ио што је он тражио, да се обновв сва иређашња краљева ирава и моК, то нреговори остапте безуспешни. Друге године (1644) краљево оружје беше са свим срећно. Принц Рунрект заузе Бристол и до ноге нотуче два нут нарламентску војску. Али краљ беше сада сиромашнији но игда и његови војници, којима није давата нлата, почеше гунђати. Он иозва у ОксФорд 'други нарламенат, али овај му не могаше дати новаца. Дондонски нарламенат удари трошарину на пиво, виио и жито, о чему се нре није ништа знало, али што је народ сад радо плаћао. До овога времена Шкоти се нису мешали у ову борбу, али сад, кад је цела Енглеска била као војни табор, тада уђоше и они. Краљ је обећањима задобио један кориус војске у Ирској, који је зими ношао у Енглеску. Али цред Ирце похита срећни парламентски ђенерад Тома Ферфакс, нападе их у североисточном делу Енглеске и потнуно их уништи. У истој години изгубили су краљеви ђенерали битку са тим истим Томом и његовим ломоћником Еромвелом. И сам Карло по што је изгубио и другу битку и претрнео велике губитке морао се у ОксФорд новући. 5 Сад отлочиње време, у коме Кромвел иредузима главну улогу у овој жалосној игри. Оливер Еромвел, рођен је у доброј, и ако не богатој , нородици у варошици Хунтингтону. 0 његовој младости имају читаве гатке. Кад је био дете зграби га из колевке један велики мајмун, и на ужас родитеља, поие се с њиме на кров. Доцније је малога вратолома извука^о из воде један свештеник. Давали су га да учи, али
његов дивљи, немирни дух налазно је више радости у скитању и свима могућшш угурсузлуцииа. По шго је свој део очинства нроћердао у пијанчењу, и коцкању, он се на један пут са свим промени. Он читаше теолошкр (црквене) и војничке списе, дружио се са најватренијим нуританским поборницима, уредио је релиогизни клуб, држао Је својим увућанима дуге проповеди и обећао се, да ће свима, којима је у коцкању узео новце, опет исте вратити. Кад је од једног свога ујака наследио извесну суму новаца, поврати све што је био дао у залогу, али онет се не хтеде бавити мирним домаћим нословима. Из мржње ирема црквеном уређењу реши се да се сели у Америку , али му то краљ не хте дозволити. Кад се на ноелетку састаде- други иарламенат, њега тада изабра варош Ка" ^ бриџа за свога посланика. Он је ревн'> ^ сно долазио у седнице, али га нико није Т1(Ш _ товао, јер његова нрјава беше вг јШ0 вратна него пријатна, Он је б- ло ружан човек, ирљав у оделу, суров у лонашњуЊегов глас био је нотмуо и - ЈечисТ; а шт0 је год говорио, увек је изцо, ДИо на 3 ' 10 _ 0д се сам није могао рачу К ;г ти међу доб]Јо говорнике, каквих је 1'? лДа било у доњем дому, па с тога изабрр, д руги цут _ 0н СЕу11и један корпус, све М-Ладих и имућних дуди, ули у њих неки особити дух и окужи их својим религиозцум одушевљењем. Ио том се здружи са ФерФаксом, једним старлм честитим човоком, који је уживао велико ноштовање и био даровит војсковођа. Кромвел му је укнзивао свуда највеће поштовање, а тиме је задобио његово највеће новерење. Његов брз, прозрив дух и његова неумољива строгост дејствовала је на лење исто тако брзо, као гато његов одушевљепи говор ласкаше храбрима, и у пркос томе, што је се тек у својој четрдесет трећој години латио ратовања, онет је знао командовати као најизвеџбанији ђенерал.