Просветни гласник

цима, као гато је то и прогале године чињено, те су се том приликом вежбали у свима оним пословима, који се у пољу могу радити. Колика је корист од оваких излета, тоје наравно' тегако оценити, ну биће да је за сад главна добит у томе, шго се у таким нриликама најбоље упознаду и добре и лоше етране наставе школске, те се после бар може радити на томе, да се недостаци укло-

не, а добре стране да се јога више негују и јаче нотпомажу. На послетку ваља ми напоменути, да је ред у заводу увек добар био. Бр. 190. 22. Септембра 1886. г. у Смедереву. Директор смедеревске ниже гимназије. М. Давидови^.

Д VX НАСТАБЕ И БАСПИТАЊА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајима ивасланичкиш и дру-гиш иевориша Написао Ј. Миодраговик

(Наставак) Код „учила" дакле, пада у очи, што су се наставници највише служнли сликама. Из тога се може у неколико видети и у напред, каки ће успех да буде. Слике никада не могу заменити истинске иредмете. Оне не нредстављају ни десети део онога, што истпнски нредмети нредстављају.. Оне силом, и у најбољем случају, само снољни облик или изглед у једпоме моменту да представе. Од ностања, од растења, од свих мена на њему. од целога живота његовога, од карактера и свих унутарњих особина. од одношаја његовога нрема другим иредметима, снољњем свету, природи, од раснлођавања и смрти, итд. пи помена нема. Каква разлика нпр. гледати на слици мрава или свилену бубу, и гледати и учити мрава и свилене бубе у "рироди, на истинскнм објектима? Кака разлика видети једну слику као љутита мачка, испод које пише „лав", и вчдети ону грдосију и силесију животињску у шуми, у његовој кући, са свим њеним комшилуком и стравом, или барем у какој животињској башти с оном страховитом риком ! Или оне °илне ситне животињице (иосле кичмењака) учити из књиге, и ватати их па их разглеДати и очима и кроз стакла што увећавају,

и студирати и њин живот и њино тело и организацију њпхову ? !.. Да боме да се сви нредмети, живи и мртвн, што их има на земљи не могу добавити и увући у школу. Али природа је у својој разноликости опет некако једнолика. Живот њених објеката свуда је скоро једнак, и иосгоји, иостаје и нронада, но једним истим законима и силама. Само су Форме различне. Наша бува и африкапски слон, наша овца и поларни бели медвед, живе по истим законима н силама природним. Само су Форме и услови за њин онстанак различни. Проучимо темељно све наше животиње у гори и у води и у пољу и ваздуху и на туђем телу, наше т. ј. које живе у земљи у којој и ми живимо, проучимо њин постанак, њину организацију. њин живот, све услове за тај живот, и законе и силено којима он опстоји и нродужује се, све биљке наше н њин живот; камење у нашој земљи и његово ностање и распадање : и ми смо изучили иауку Зологију, науку Ботанику, и науку Минералогију. Сад нам само још остаје, да ироширимо те науке : да проширимо Зологију учећи и друге животиње на земљи, да проширимо Ботанику упознавајући све биље што расте на земљи, да нроширимо Мине12 *