Просветни гласник

ВАСПИТАЊК КАО ИАУКА

настику; опалш ли се видљив напредак у том, и' ако не, зашто ? И држи ли савет шкодски, да би часове Цртања ваљало скратити иди им дати већег значаја ? За ову годину изузетно, да ми јаии савет, шта мисди о питању, које се и у другим напреднијим земљама истиче, а на име: Да ди би добро било, да се код нас у нижии разредима Гимназија п Реадака (у ирва два разреда) заведе обавезно или необавезно практично вежбање у најнужнијим а бољим занатима: столарству, браварству и још некима? Ово нарочито с тога, што се већи део ученика, који сврши два или три нижа разреда, враћа посде кући и спрема бидо код својих роди-

теља иди код другог на занатима за обичан грађански живот, па је за добро смишљен пдан општег и стручног образовања таквих младића веома важно. да се за рана навикавају запатском животу". Мп ћемо овоме питању, овоме другом делу његовом : покдоиити особиту пажњу и разгледаћемо све одговоре што тачније можемо. А црема свему што смо до сада нашли и видеди, мп и у напред можемо мислитп: да се вештинама неће поклонити онолика пажња колику оне заслужују, и да преддог о занатима неће бити примљен с оном важношћу, коју он има у себи. Да видимо. Одвојићемо, прво вештпне, па после о занатима.

(Настаииће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од Александра Вена ГЛАВА ОСМА

ПРАДТИЧ^А МЕТОДА ПРЕДАВАНБА

(Наставак)

Сад се чеето удара гласом ва то, како екеиеЈлшенталне науке, Физика, Хемија и Биологија и група нриродописних дисциплина, треба да се предају практички. Под тим се не разуме само то, да учитељ треба да ноказује истинске експерименте и огледе ученицима, него и да сами ученици при томе раду морају суделовати са својим сопственим рукама. Изгледа, да је прооесор Хикслеј мишљења, да сеЗоологија не може добро изучити, ако студенти и сами не суделују практички у секцијским веџбањима. За овај навод говоре јаки разлози. Пре свега дух добија много јачи и дубљи утисак очигледним иосматрањем и радом са истинским предметима, него номоћу речи или оиисивања; и не само да је такав утис ^к дубљи, него је он у самој ствари и верИРОСВЕТНИ ГДАСНИК

нији *). И ако Фигуре (слике) имају и у томе нарочиту вредиост, што нам показују спојие (овезе) чланове, које ми при очигледном посматрању истинских предмета не спазимо, то ипак слика никад не ложе тако тачно показати нам једну ствар, као гато она изгледа нашим чулима. Ово потпуно и тачно схваћање стварности јесте најбоља врста знања, за којим ми треба да тежимо. Овако знање садржи истину, целу иетину и ништа више него истину. И сем свега, овако знање даје могућности и ученику, да овај може слободно и независно мислити и оце-

') Ово је од многих разлога, за шго се сада у свима земљама заводи ручни рад у основној школи. У осталом ми ћемо о овоме предмету засебно говорити и показати му важност. Преводилац. 13