Просветни гласник

вља у напред готове, као она мајка своме детету оно ноље.... Трннаесто нитање : „Којнм се мапама сдужио наставпик прн нредавању Земљописа ? Ако нису добре, да се јави зашто? Је ди иаставпик изводио ученике нод ведро небо радн показивања оног што се у школи не види? Ако јесте, шта им је показивао у гдавиоме ? На послетку држи ли савег гимназаје да би с иогдедом на потребу једрије и шире наставе у ириродним и соцполошким наукама ваљало предавањ у ГеограФије (с КосмограФијом) дати места и у вишнм разредима гимиазије и Реалке?" Три су стварн дакле овде, за које се нита: о манама, о извођењу деце „под ведро небо", и о нроширењу наставе геограФске. И на сва три питања одговорн су свн једнаки. Од карата су свуДа : Сидовљева, Кипертова, Хандкеова, итд. п гдоб, Ученици нигде ниеу извођени „иод ведро небо", сем ужичкога који вели: „Насгавннк је неколико иута изводио ђаке и под ведро небо, ради показивања: поларне звезде, зодијака и осталих звезданих група, као и небесног мерндијана н окватора". А о трећем, о мишљењима наставиичким о проширењу геограФске наставе, немамо ни иомена. Исто тако, не помињу се нигде ни мане мана, а о неизвођењу деце у иоље вели се на 2 —3 места, да је бидо за то, што се иије имало времена, илн што време није било угодно ; иа другом месту нак вели се: што се екскурзије за земљогшс нису ни преноручивале до сад", на другом опет: „јер се у соби дало све објаснити", натрећем: „што је околина шабачка врло једнолика и без икаквнх рељеФа, те изласком ио њој не би ученнцима ништа користио". Што баш нигде нема мишљења наставничких о проширењу наставе из овога иредмета, бнће ваљда узрок то, што се ц у интању некако више разумеју само гимназије (целе) реалке. Ми немамо ни њине извештаје. Па шта можемо одавде извести за наставу? Што се ие види тужба па оскудицу у манама, то значн да је подмирена потреба. Или је подмирена опа добро, илн се н не осећа велика. У том случају зиачило би, да се више учн из књиге (и „диктанда") но из

[ маиа. А да ди је овај случај, то ми свакојако не молсемо одавде извести. Ади што деца пису извођена у поље, што се „све дадо и у соби објаснити", „што до сад није ни препоручивано", и што окодина није угодна него „једполика«: то нам све може казати млого више. Може нам казати опо, што смо видели и код осталих иредмета, а то је ово: да се опет пастава везада више за речи, за књигу, за цифре и за сдике (мане), него за нраве своје предмете, које азучава. Из књиге се чита : речима се нешто прича: на мани се то „тражи" ; и тако се данас учи ГеограФија. Свуда речи и циФре, ц на мапи знаци. То је све. Прави аредмети географски сасвим су изостали. Оно што ГеограФија изучава, остаје недирнуто. И што је данас науци Историји читуља „Историја". то је науци ГеограФИЈИ данас ГеограФија плн „Земљонис® како се он већином предаје свуда. А ГеограФија је врло важна наука ; важнија од Историје. Она је тако да кажемо кућа свих паука. У њој су све лшвотиње (Зоологија), у њој су све биљке (Ботаника), у њој су земље, камење, вулкани, слојева, окаменотине (Минералогија, Геодогија и Падеонтологија), у њој је ваздух и клима, толике Физикалне и кемијске нојаве, сви народи и сва култура. Социодогија н Историја; и толике и биолошке и социолошке иојаве без ГеограФИЈе остају сасвим необјашњиве и иотпуно неразумљиве. С тога је ираво образовање не само никако изоставети, или не нодожити велику пажњу на њу. И настава што пре и што више мора брисати застареду Форму, а унети Географију науку. 1 ) Долази четрнаесто и одвећ важно питање, и то важно колико за наставу школску и карактеристику њену, тодико за наш живот друштвени. Показују ли ученици вољу за вештипе : Цртање, Краснопис, Певање, Музику п Гим') Читаоци, који би хтели да ое корпоге у овом погледу, т. ј. да схвате ГеограФИју као науку и да виде љену важност и примену на човека и Историју, препоручујемо најгошшје најновије дело о овоме у Немаца, које се зове : АпШгоро-Оео^гарМо, ос1ег Огипс1гп§е <3ег Апдаеп^ипа; с1ег ЕгЛкиаде аиЕ сИе Оеао1иоћ{е, уоп Рпес1. Ка12е1, 81ии2 а г(, 188 2. (Иото тако н «(Не Егс1е ; ', т 24 §ететуег8|апсШсћеп Уог1га^еп ићег сНе А11§етете Егикипде, и ОеодгарМвсћез Безећисћ од истога).