Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

104

у ове школе долазе и одрасли елепцн, који нису учили школу, п добијају иајелемеитарнија, оишта знања. На аотаомагапе слепих, оио друштво издаје годишње око 40.000 ди> нара. Нопчана помоћ ^аје се слеицу, кадје болестан .; кад иема рада или кад ииаче из буди каквнх узрока западне у материјалне непрнлике. Нарочито номаже ово друштво слеие мајсторе, кад ови, услед оскудице у раду или услед слабога промета својих израђевина, дођу у новчане не-нрилике. На послетку у Енглеској има више од 15 друштава, којима је само то цел>, дановчано иотпомажу остареле и изнемогле слепце, као и опе, којп су ма из којих узрока несиособни за рад, или на послетку, који имају још каквих недостатака сем слепила. Овака друштва зову се , Репзгоп боаеНез". Она издају годишње на горње цељи 300.000 динара. Из досадашњег нрегледа видимо, да у Енглеској данас има свију установа, које су одређене за образовање и потпомагање слепих. Али одатле ми видимо и то, да сем државе, и приватна друштва п поједине личности дају на ове установе велике суме новаца, од којих се не само потпомажу остарели и болесни слепи, него се отварају и нарочите школе за образовање слене деце. У осталом. кад узмемо у обзир огромна богатсгва појединих људи у Енглеској, онда ће нам бити јасно, да се овде и у оваким стварима, као што је старање о слепима, може више апеловати и ослонити на приватну помоћ, него што се то може чинити у каквој мањој и сиромашнијој земљи, као иа пр., код нас у Србпјн. Но и иоред тога, овде видимо лен нример ножртвовања на једну од најхуманитарнијих установа новијег доба, и он нам може послужити као углед. Још је више за нас поучан онај интересантан Факат, да једна слеиачка радионица у Енглеској годишње продаје за 400.000 динара разних предмета, које су слепи израдили, (п још већином из оног материјала, којп мп из незнања бацамо) док, међу тим, у нашој земљи нема нико ни нојма о толиком промету и изради у једној радионици. Енглеска добавља са стране че-

кпње, иа опет њен слепац прави четке од тих чекиња и заслуагује издржавање, а ми тај материјал бацамо. Оваке стварн треба да имамо на уму, ако одиста хоћемо нанретка и „културе" ; јер еамо умножавање књига и књижевннка, мањих и већнх школа за интелектуалнн развитак није све оно, што сачињава културу. Овде нам ваља још поменути, да се слеии у Енглеској налазе не само међу музичарима н занаџијама, него и међу државним чиновницнма. Темељно образовани слепци добијају и државна звања, и њнх ћемо наћи у Енглеској и као ироФесоре, и као проповеднике, а и чиновнике у другим струкама. Управптељ поште, који је умро 1884 године, ослеИ11 о је још ђаком, на опет му слепило није могло да смете да дође до оваког звања, и да свој носао добро отправља. Наравно, да се оваке појаве морају рачунати у изузетке. Број слепих у Енглеској По нопису од 1871 године, у целој Енглеској (за.једно са Ирском и Шотском) било је 31.1-59 слепих обадва пола у разном добу старости. Према томе долазио је један елеи на 1015 окатих. А но податцима од 1881 године број слепих је у правој Енглеској и Велсу порастао од 21.590 (1871 године) на 22.832, од којих је било 12.048 мушких и 10.784 женских. Сад ако се узме — а та нретпоставка неће бити погрешна — да је у овоме размаку времена у истој размери порастао и број слепих у Ирској и Шотској, онда је 1881 године морало бити у целој Енглеској 32.951. елеаих. И према томе је исте године долазио 1 слеи на 1093 оката. Од целокупног броја слепих било је иоменуте године у разним заводима 2615, н то: у школама 1465; у радионицам;; 1028, и на нослетку у асилима 122 слепих. Нрема томе од 12 слених налази се један у каквом заводу. (Наставиће се)