Просветни гласник

ИЛИ РЕАЛИЗАМ

108 КЛАОИЦИЗАМ

мељеог познавања предмета п од логичког мишљења. Граматика, ниједног језпка, видели смо ран,''је, нпје најзгодније средство за развијање тога мишљења. С друге стране лепота стила захтева Фантазију, појетску природу, којом ће човек моћи правити Фигуре и сличавања. Призната је ствар да песниди имају ,леи' ; стил Међу тим — та је особина од њихова талента. Фантазија не завпса од начитаиости, оз, учења туђих Фигура и сликовног исказпвања — оиа је дар самоги песника. Исто је тако и са сваким човеком, С гога дакле класички језици не могу претепдовати да само они стварајулеи стил. Јер, ако прво узмемо, да се учећи те језпке, човек мучи да нађе лепе изразе, који одговарају ориђнналима, и тако изазива своју Фантазпју на рад, то морамо одмах узети, да то „благо" ннје само у класичких језика. Сваки други језик може то исто чинити — ваља само узети таквог аутора с Фразастим и појетским стилом. Осем тога, друго, ако узмемо дн се лепота стила ствара читај\ћи класичке ауторе то ваља тек доказати, да већина класичких писаца има тако изврстан стил, и да данас неби било никаквог иисца, који би то исто нружао. Утицај, који би често техничка страна класичких језика чинила на дух нн ио чему дакле није изнад утицаја, који би могли модерни језици у томе чпнити. Шта више, кла сички Језици чине у томе иогледу у неколико и штетан утицај, који модерни-језици са с воје простоте немају. Са чисто дакле граматичке страве класички језици не могу имати оних претенсија, по којимаби билаоправдаиа њихова егзистенција у гимназијском плану за онште образовање. Али питање о класичким језицима не стоји само на том пољу. Ба класичким језицима иисана Је читаваједна литература, основана једна цивилизација. Важно је, дакле, исто тако п питање, да ли је за опште образовање потребна ова литература, да ли у тој цивилизацији има елемената. који се могу узети у наставу као наЈзгодније ередство за развитак моралног и естетичног образовања и васиитања, на које ккасицизам нарочиту важност нолаже, узимајући тек њих као суштиву хуманизма, и то оног хуманизма који треба да буде најглавнија Функција гимна-

зпја. За еФекат и утицај такве литературе и те цивилизације класички језици стоје у неком односу, и разгледајући суштииу те литератуте и њену потребност или непотребност за опште образовање још непрестано стојимо на терену питања, који су језици важпији и који треба да постоје у гимназијској настави —- класички или модерни? Улога, коју играју реална знањч у општем образовању, учипила је, те смо још раније пресудили зпачај класичке научне литературе за умно образовање. Класичка литература заостаје у том погледу иза модерних литература. Но п кад ие би било оеобито потребно послужити се било научним било макаквим другим материјалом класичке књижевности, онет данас у многоме иружају н^м и у овом погледу модерне литературе готово више него и с ;ма ориђпнална. класичка литература. У времену кад се модерна цивилизација започела развијати послужила се и њена литература умним благом класичке литературе; данас пак ми стојимо пред свршеним Фактом. Модерне литературе скоро свију евроисквх народа имају може, се рећи, класичне преводе грчке п римске литературе. Ве велим да су аисолутно узевши модерни језици кључ за старе литературе, али межемо рећи, да дела старих аутора не само да нису ништа, изгубила од своје садржине у новоме руху, него су нешто и добила. Ео је год завирио у старе ауторе, знаће како је тешко оријентовати се у њима: многе пдеје из науке и ФилосоФије тамне су и нејасне, због чега је немогућно тако лако ухватити значај и смисао таквих спекулација. Модернп нреводиоци уз иаљане преводе дали су и ваљане коментаре свију оних ндеја, које би се могле сматрати као ориђинални ногледи старих филосо®а и аутора. Дакше намјепо томе употребити превод, пего и ориђинал. Али нитање о важности класичких језика и користи од студија класичке литературе не стоји само на овом гледвшту на садржину. Оно отвара једно ново ноље, на коме се налазе исто тако важни аргументи, које овај нравац употребљава. То је гледање на Форму, на облик лптерарних производа класичкога светаи на утицај и еФекат тога елемента. Иотреба да се знају клисички језици, није сАмо због самог материјала, којим има та литература важио-